06.09.2004., ponedjeljak
opet kurac
|
Sjedim kod frendice na podu. Mislim, lap mi se gasi svako malo jer mu se spojebalo hlađenje proca. No, jebeš to. Žene su u kurcu, jebeš mi sve. Sad mi se ova bivša cini ko jebena svetica. Spomenik bi joj digo sad. A i ona je bila u kurcu. Sve su žene u kurcu. Ali totalno. Ne kužim koji kurac hoće, zakaj, kako, niš. Sve je tak jebeno jednostavno a one iz svega naprave nuklearnu fiziku. Moram napomenut da mi u svrhu negašenja compa držac istog cine dva akademika i jedan nobelovac svojim knjigama. Eto, da ne ispadne da nisam nekaj korisnog dobio od velikih umova. Granny smith nije baka smith nego jabuka, zelena, glomazna i kisela. Oh, kako je dobra. To je ta zelena kisela jabuka ciji okus su krali oni pucketavi bomboni koje toliko voljesmo kao djecarci. Sad cu ja vama ispricat zakaj se kod mog strica u kucu ulazi kroz zahod. Naime, on je kupio kucu u jednom od hrvatskih zaseoka. Bila je stara i trošna. Dugo dugo se sralo u štagalj. Tamo je postojao kanister i štanga za koju se doticni serač trebao primit ne bi li ne upao u nakupinu fekalija što su krasile glomazan kanister. Nakon što je nekoliko puta upao u iste, odlučio je instalirat i drugu letvu te smo se sada mogli držat za dvije, te bi rizik od upadanja u feces bio duplo manji, skoro pa nikakav ako se dobro primiš. Moj stric odlučio je sam obnovit tu trošnu kuću te je kuhinju gradio samo šest godina uz maksimalan znoj, krv i suze. Bio je tamo i pas, dona. Dona je bila prozirni šljivarski mješanac. Ne postoji takova pasmina – povikat će skeptici te poznavatelji pasa. No, postoji. Dona se hranila šljivama jer je živjela ispod drveta šljive. To je drvo svojim raskošnim plodovima činilo da dona ipak ne zgleda ko da bu umrla odmah. Izgledala je više nego uhranjeno i bilo ju je teško primjetiti samo kad je legla iza travke. Nije bila mršava, ja bih to više nazvao prozirnim. Tko je gledao duha i crtiće, zna o cemu pricam. Dakle, gradnja kuhinje. Šest godina se gradila vjerujem. Za to vrijeme sralo se u štagalj. Dok bog ideje nije pogodio moj strica u guzicu. Odlucio je premjestit ulaz u kuću s druge strane a zahod napravit tamo gdje se do onda ulazilo. U tu svrhu iskopao je glomaznu rupu u sobi. Da, digao je podne daske, iskopao pola metra rupe i sad je soba bila rupa. Istovremeno je na ulaz instalirao školjku i ispod iste iskopao rupu, jer selo vodovoda nije vidjelo. Dakle, opet se sralo u rupu ali ovaj put kroz školjku. Kako je soba bila golema rupa, nije bilo smisla da se u kuću ulazi kroz rupu pa je odlučio da je bolje da se u kuću ulazi kroz zahod. Bila je tu i neka vešmašina, valjda zato kaj nije bilo vodovoda. To su bili sretni dani. Jednom je još u starom stanu sagradio zid nasred stana. A bome je i digao parkete u najvećoj sobi u stanu tjedan dana pred božić. Rekao je da će bit gotovo do božića. I bilo je, ali do idućeg. I nitko mu nije mogao reć da se ne drži dane rijeci. A imao je i videoteku. I pčelarstvom se bavio. Uzgajanjem pilića. Imao je autoškolu i vučnu službu. Sve je imao. I kaj je najbolje, mislim da mu se u kuću više ne ulazi kroz zahod. A to je puno. |