24.09.2004., petak
....
|
A nikaj. Idem s bivšim komadom van možda danas. Ma kurac, ne idem. Možda. Ko zna. Ak niš drugo, jebeno smo se dobro zajebavali do sporne točke u vremenu i prostoru. Ranije toga dana dogodilo mi se nešto nevjerojatno. Od jučer, ja sam službeno obrazovan srednjom školom. Da, upravo tako. Sto i četiri godine nakon završavanja iste, upisao sam teško stečeno obrazovanje u radnu knjižicu. Slava mi. Nego, stojim ja tamo ispred opštine i vidim curetak. Zgodna, slatka, sve ono....i smješka mi se «znamo se» smješkom. Ja kreten dođem do nje i pitam ju e, a otkud se mi znamo? Isuse bože. Koka je sam rekla moram ić, taman joj je došao tramvaj i ja ponavljam da ono, ne ide i da mi objasni, da se fakat ne sjećam. Pizdarija. Jer sam se sjetio jedno 10 minuta kasnije. To je curetak s kojim sam brijal, nekaj smo se skoro i poševili a znal sam da joj se sviđam ono, prilicno. Dakle, brijasmo PAR puta, sve nekaj ovo ono i ja se jebeno NE SJETIM ko je. Dobro, kosa joj je narasla. Promjenila je boju. Ali u pičku materinu. Moram ju nać i reć nekaj. Ali kaj? «Oprosti kaj te nisam prepoznao, bio sam TRIJEZAN»... Ja sam glomazan kreten. Baš jebeno odvratno. Al ono, nisam spaval danima, pa ovo, pa ono, ima masu razloga, izgovora, votevr. No, sjetio sam se nakon 10 minuta, samo toliko mi je trebalo. Kreten. A što se tice nemilog eventa jučer, isuse premili bože. Nek ide u kurac sve. Krasan. Jebeš to. Al možda ću opet svirat nekaj. Možda. Bog zna. E, pička mu materina, kak mi je sve počelo zgledat dobro do jučer navečer. Neam pojma nikaj više. Kad nađem trafo od vanjskog diska na kojem su mi samplovi, dobit čete novijeh pjesama, oh da. Sad imam jebenog materijala za jebeno popizdit. |