petak, 21.09.2018.
Rastemo, šišamo se, vježbamo...
Naš mali lavić raste. Išli smo na kontrolu za mjesec dana starosti i imao je već 5,5 kilograma i 59,5 cm (ne znam kako je uspjela odmjeriti baš tih pola centimetra).
Jučer se moja djevojčica odlučila ošišati. Nije sama nego smo išle kod frizera. Nije neka drastična promjena, ali moram priznati da mi je bilo malo teško pri srcu odrezati te loknice. Moralo se i to dogoditi. Već joj je bila jako duga kosa i tanka nakon mora. Jako se petljala.
Nakon šišanja taman smo naišle na utrku Trkom protiv raka. Klinci iz igraonice u knjižnici su imali neke vježbe za početak prije utrke. Helena se odlučila da bi i ona vježbala s njima i kako si je zamislila, tako je i ostvarila. Nekad stvarno ne znam na koga je ona tako brbljava, otvorena i odlučna.
Tako smo mi jučer krenuli u dućan i na igralište, a na kraju smo 3 sata bili u gradu, na šišanju i na utrci. Leon nam je većinu događaja prespavao u kolicima.
Eto uživam ovih dana. Znam da stiže jesen. Ima i ona svojih draži, ali falit će mi šetnje, igrališta i biti toliko vani s klincima. Zato koristim dok mogu. Sve se nekako stigne. Čak sam i prozore prala. Ma sve nužno se stigne. Osim kuhati. Mrzim kuhati. No o tome u nekom drugom postu možda.
Što vi radite ovih dana? Da li se veselite jeseni?