Fressssssh

Priča o siru i mišovima

Vratio sam se u Zagreb, nije onako strašno zatrpan smećem, nema nikoga u gradu pa valjda stignu pokupiti smeće, retardi iz platforme možemo i dalje najavljuju idiotsku ideju s vrećicama koje će se kupovati u Konzumu.

Ta njihova briljantna ideja je sadržana u tome da ćemo osim što ćemo plaćati smeće ko i do sad morat kupovat vrićice u koje ćemo trpat smeće, s kojim retardi i dalje ne znaju što bi.

Inače retardi su u prvoj godini mandata potrošili deset milijardi kuna, a da nisu napravili ništa, osim što nemušto pokušavaju promovirat svoje bolesne ideologije.

U stvari kad pogledamo koji idioti su glasovali za platformu, s kojima su usporedivi samo debili koji su glasovali za Puljke, sve je malo jasnije.

Po nekim mojim procjenama za dvi godine ćemo priselit definitivno na more, prvo ćemo uredit stan koji smo kupili u Zagrebu, i dat ga u najam, to bi tribalo bit gotovo za Misec dva najviše, pa ćemo na proliće napravit potkrovlje na kući na moru i uredit je za zimski boravak, to je plan za iduću godinu, i onda ćemo kupit stan u Zadru koji ćemo rentat i definitivno se priselit na more, to je plan za onu tamo godinu.

Ja bi još tija otvorit konobu, pa bi onda kuva marende, to mi je nekako super, koristit friške a jeftine namirnice, i kucati domaću spizu za marende, onda poslin na jednom roštilju peć srdele i drugu plavu ribu, a na drugom home made burgere, do na večer, i onda svaku večer kuvat rižote i manistre s morskim plodovima i peć odojka, i naravno po bičvicinim receptima imat spizu za vegane.

Tu konobu garant neću nikad imat ali ko zna, ako muškarac koji to jako želi more postat žena, šta ja ne bi moga postat konobi posjednik.

Eto samo još da i ovde Annaboni čestitam rodendan i idem jesti nekog finog sira, kojeg je na posao donio neko, ne znam ko, da znam reka bi mu da donese još, baš je dobar.

Kad malo bolje promislim blog je bio najbolji u ono vrime kad je pola bloga bilo zaljubljeno u mene, a druga polovina u Maglenog, nekako su se sve blogerice trudile, bile lepršave zavodljive, ko da je cili blog proživljava još jednu mladost, sad Maglenog više nema, a ja sam sretno zaljubljen, kupus isto, pa nevine blogerice nemaju kome pisati, a to je nekako baš tužno.