Fressssssh

Ajmo svi skupa

Čovik se je li, kako se ono reče rađa ka tabula raza, šta se naravno piše tabula rasa, šta znadu svi oni kojima učenje nije stran pojam.

Znači svaki od nas se rađa ka prazna ploča, mali tuntlek, koju triba popuniti, i u konačnici to je ono šta nas razlikuje, sklonost popunjavanju ploče.

Pri tom moramo znati da učenje nije samo u školi, svi smo mi manje više završili neke škole, što se i vidi u konačnici, ali neki su eto s manje škole da tako kažemo ponosni vlasnici ispunjenijih ploča, dok se neki školama uprkos nisu odmakli daleko od tuntleka.

Zašto je tomu tako najbolje vidimo po primjeru kolegice Klocki koja ima knjigu i čita s razumijevanjem, za razliku od onih koji napamet nauče Gibonnijeve pisme i pivaju ka u transu nerijetko pogrešno, a da nemaju pojma o čemen se tu radi, radi čega je i nastala stara kineska izreka Tuđi čovik nikad neće znati

Najgori primjerci su oni pak koji su odlučili da su pametni, o ničemu ne znaju ništa, jer su o svemu pročitali samo kratke sadržaje, ili su štagod prepisali za dobit dva.

Oni nikad nisu spoznali radost učenja, nisu nikad probali učinit janjeće kotlete s mentom, prisadili biljku, ni prominili h7 lampu na autu, takozvani konzumenti.

U stvari imaju i gori od njih, totalni antitalenti, koji tiskaju knjigu koju ni najbliža rodbina nikad ne pročita.