Fressssssh

Trag u beskraju

bilo je to negdi na prelazu iz dječačkog doba u prve naznake puberteta

cure je već počela zanimati glazba, nas muške je zanima samo i jedino Hajduk, a Hajduk je bija moćan, a oćalinko je pobijedija na splitskom festivalu

ekipa tamo na zapadu kod stare plinare, oćalinka je zajebavala, da ne zna pivat

danas je neko drugačije vrime, mladi nemaju pojma di je plinara, od ekipe sa zapada niko nije s nama
partija je i oćalinko, cili grad mu je bija na ispraćaj, grad koji cijeni samo one najbolje i to onda kad umru, oni sa zapada su ga garant dočekali gori i rekli mu da je krajnje vrime da nauči pivat

dica su lakmus vrimena, najbolji, nepogrešivi, curice se šminkaju sve ranije, i slušaju Sevku, Lilu i cajke, a muške i dalje zanima jedino Hajduk, i svi bi tili bit Livaja
Dica su smisao života.



u beskraju beskraj

od linije do linije
od granice do granice
od ograde do ograde
do izmišljenih linija
koje postoje samo u nama
i koje mi sami crtamo u nepostojanju

a beskraj je u nama
i nema linija koje ga prekidaju
i nema granica koje mogu beskraj opasati
ni sputanosti koja je dovoljna da u nju sloboda stane

nema
ne postoji
otvori oči i hodaj

spoznati ćeš da su sputanosti nepotrebne
i da si daleko više od izmišljenih linija
shvatiti ćeš da si u beskraju beskraj
i da si ljubav u slobodu uronjena

Vesna Mateša


Neki ljudi ostanu s nama i kad odu, kad mine ona prva najoštrija bol sjećamo ih se s ljubavlju, čuvamo ih u sebi , pratimo njihove tragove u beskraju, bez obzira radi li se o pivaču koji ako se pita ekipu sa zapada, nije zna pivat, a onda ga je ispratija cili grad, o blogerici na koju ćemo čuvati uspomenu, dokle god smo mi tu, ili nekome samo našem, o kome još ne možemo napisati post, i ne znamo hoćemo li ikada moći.