Fressssssh

Ni med cvetjem ni pravice

Šta ti je život
Jedan čas si blog tjedna, sve oči su uprte u tebe, nevine blogerice prinosu žrtvu na žrtvenik Top blogera, čini ti se da si veći influjencer od male Grette.

I onda najedanput ka šta je maloj Gretti Korona oduzela popularnost, ka da jon nije dosta njeni bolešćina, nego i te belosvetske se moraju muvat, tako i ti pristaneš bit blog tjedna, niko te ne jebe dva posto, napišeš post sto sedamdeset nevinih blogerica pročita, jedna komentira, a blog tjedna je neki bezveznjak kojeg čitaju samo očajne kućanice.

Kaže moj frend Tigi da smo mi svi ovde ludi.

Sorry Tigi ali nije tako, samo nekolicina nas je ovde ludo, većina je samo glupa, u ludilu ima nečega neke magične privlačnosti, neke lucidnosti u nastajanju, u glupana nema ničega samo tupilo.

Evo moremo u komentarin Učinit anketu, napišite jel mislite da ste ludi ili ste samo glupi.

Joj kako me ona Julka nervira, sad ne znam jesu li joj opravili struju, inače ako niste znali osim što zavidno barata sa šurikenima, Julka je naka raščupana, pravi fajter, G.I. Đuli, i zaslužuje svaki respekt, iako stalno nešto zastranjuje s tim kolačima, i tim udvaračima, ka da mi nije dovoljno iša na živce oni kupus, sad i oni Blogi stalno nešto obliće.

Najradije bi otiša na bauštelu s Jelenom pa da vidimo ko je tu emocijonalno involviran, a ko je tu iz koristoljublja jer mu je guzica zinila na neke kolače.

Večeras je na televiziji General, to neću gledat, domaća sranja pogotovo te vrste me ne zanimaju, zadnje šta san gleda domaće da nije bilo totalno sranje je bijo Sonja i Bik, u kojem je bik odlično odglumio ulogu bika.

Danas sam bio tužan, vidija san na portalu da je umra Sizgo, većina vas nema pojma ko je Sizgo, a bija je veliki čovik, dobro ne znate vi ni Rajka Dujmića pa ste se opraštali od njega, o Oliveru da ne pričamo, a ni njega ne znate, osim El dijabla, kad umre Balašović ja mislin da ćete i profesijonalne narikače angažirat.

Ni ja ne znan Dujmića, Olivera san zna i Kemu isto, a najbolje sam zna Sizgu, jednog sasvim posebnog lika, koji je Hajduka volija više od mene, više od ikoga.
Nema ga više, ostale su samo uspomene na beskonačne partije briškule i trešete, i na onu noć kad smo slavili kup, kad niko nije tija nosit Rabuzina Nazad pa je još danima bija na šanku, dok ga nisu došli tražit.

Počivaj u miru, bila vojska na nebu nikad nije bila jača.