balada o Kupusu
Nu Kupusa na čelu kolone
Jal jaše u suton, jal biži od Julke
Mili Bože kud sam zašo
Odjekuje lelek od Kupusa
Dok ga Julka u vjenčanici gonja
Da mu barem šefika
Nikad kabela
Nije vratila
Sad prilazimo na pismu u prozi, naš kolega kupus je oličenje tolerancije, kad ti Kupus kaže da si zapizdija, onda si zapizdija odavno, i jopet će ti Kupus Dat drugu šansu, jer jebe se Kupusa šta si ti zapizdija samo ga nemoj tlačit i pizdi koliko oćeš.
Kad bi Kupusu tražili manu, jedino to šta je zeru plašiv, bi moglo kandidirat, mislin ono najlakše je uteć kad Julka trči po blogu u vjenčanici, triba to stojički izdurat, a ne se itat ka cipal kad ga izvadu na suvo.
Našta to liči, ajmo to vizuvalizirat, Kupus leži na tleju i trese se ka padavičar a Julka stoji poviš njega u vinčanici i pita kupusu oš me ženit.
Jebate koji je to prizor.
A nije da nije obeća, triba je kad je vidijo prve znakove toga odma uteć, a ne on je mislijo da je dosta da ispriča svima da ima Šefiku koja mu odnese kabel.
Ahaaa, od toga se one najviše i pomamu, nema tog afrodizijaka ni afričke šljive koja toliko prodrma uspaljenice, ka izjava da si vjeran ki ćuko doberman.
Od toga one poludu, Oće i one takoga i odma se vadu vinčanice i ostalo teško naoružanje, i počnu se ponašat ka bloger Zlajo kad nanjuši mačku u veljači.
Najgore je bilo šta nije samo Julka bila u pitanju, njene namjere su bile časne i poštene, ali one čudne žene, čudnog imena, šta su tile bit njene BFF kobajagi, a samo su se motale onuda da bi kad Julka izmori Kupusa naskočile na njega nakog iscrpljenog.
Dakle te couguarke, te predatorice šta su samo tile uživat u kupusovon tijelu, ne obazirući se na njegov lik i djelo, one su zlo, one zameću kavgu po blogu, i pišu emajlove.
Dakle da se vratimo na Kupusa, moremo li zamirit kolegi kupusu šta zna uteć od predatorica, nemoremo, nije kupus ode da bi bijo žrtva maniti ženturača, on je ode da bi se družijo s Julkom i gušta u pisanon riči sa znanstvenog aspekta.
|