punedijak
još jedan ponediljak
još jedno razočaranje
svakog petka iznova ne dobijem eurojackpot, i svakog ponediljka iznova, neko drugi bude blog tjedna
i još je protuha metila rodicu Melu, tako da ne mogu ni prigovarat
a taman san se bijo pripremijo
istušira, ostavijo bradu od dva dana, obuka čistu majicu, i nako šmekerski reka
saće patuljci vidit šta je pravopis i gramatika, i belkanto
tija san pisat o litnjin olujama, ono kad topla kiša pada na vrući kamen, kad s površine mora miriše ozon
da te neko inače pita kako miriše ozon reka bi neman pojma, zato niko nikad i nije opisa miris ozona, jer uvik kad su te oluje munje i gromovi odvuku pažnju
eto, i ko zna čega bi tu još bilo, more bit da bi zeru posolija i mirisa lancuna, pokupljeni s prvim krupnim kapima kiše, o šlapama koje se kližu, mirisu tamarisa
bija san spreman, sve ono čega se ne mogu sitit, izmislit, puštit podsvisti da iz najdubljih dubina, izvuče miris mesliđana, šta se miša s mirison šampona od koprive
eto, sad znate zašta je blog vaki kaki je
zato šta su jubiteji pisane riči ka šta san i sam, diskriminirani od strane protuhe
eto zahvaljujući protuhi bit ćete uskraćeni za pojeziju u prozi, impresijonističke zapise, iz podsvisti, oslobođeniže stega svakodnevnice, lišene autocenzure, van svake prosječnosti kompromisa, obogaćene krikom emancipirane samosvojnosti
jet tako da je šteta
|