55 dana do Božića
Danas je zadnji dan da crtamo, jer je zadnji dan u misecu, tako da će vam falit naše crtanje.
E, čak i vama kojima smo išli na živce, ja i Ančica zbog našeg nevjerojatnog talenta.
Današnji zadatak je prilog Zrela, koji se odnosi prije svega na blogerice, koje morate volit, jer svaka blogerica koja nije voljena, šeta okolo sa tansparentom, uberi me, zrila san ka kruška.
Dakle ako nećete da van se dogodi pizdarija u vidu trojanskog rata, kad oni Menelaj nije volijo onu Helenu, kako Bog zapovida, pa je ona šetala okolo u tangama, i majici na kojon je pisalo uberi me, i onda je doša oni Paris šta se zva ka istoimeni keks i ubra Helenu, pa su onda napravili konja od drveta, i ušli u njega pa ga gurali ka da su na rave partyju i onda su napravili pičvajz.
Dakle jasno je ko dan da su za svu nesriću i ratove na ovon svitu krive razmažene Helene, koje ako si u jednom trenutku uzeo zdravo za gotovo amantalno oblaču uberi me majicu, i besramno se nudu, ka da je čoviku suđeno samo šnjima se bavit, i šta je najgore, neće ni jedna kad umisli da je nevoljena, upisat tečaj šivanja i krojenja, ili naprednog kuhanja, ne ne, to se samo odma gleda bacit pod nekog medvida.
Inače taj Homer za kojoga tumaču da je napisa tu priču o Heleni i istoimenom keksu, je kažu bija slip i uvik sidija kraj vatre i priča priče, daklen notorna je laž da je on napisa priču, kako je moga napisat kad je bija slip, biće je ima tastaturu sa Brailleovim pismom na tipkama, moš mislit, dakle to je napisa neki drugi Čovik.
Moja pokojna prababa Ana, je isto tako sidila na bančiću i pričala priče, tako da je ona bila nešto ka ti Omer u Hrvata, imala je valjda sto godina, i uvik u džepu traverše one tvrde bombone od limuna ili od naranče koji su se prodavali u zadrugi refužo na deke.
Tako bi prababu koja je bila slaba na nogama, baba ili neko drugi dopratijo do bančića, di bi ona sila, i nama dici pričala priče, i usput dizala tlak babi, dajuć jon upute kako da napravi ovo ili ono, čak i ono šta je baba znala uradit a ona nije.
Tako ja iman jednog kolegu koji ne zna Radit s viličarom, ali zato svima daje upute kako triba Radit s viličarom, jeste li primjetili vi da ja imam neki poseban odnos s viličarom, to dođe s godinama, kad si mlad pucaju te filmovi s autima, tako sam ja kad sam kupio prvi BMW davnih dana, mislio da svi gledaju u mene i baš mi se bilo gušt vozit okolo, ono otvoren prozor, ruka vani, vjetar u kosi, sad me to više ne puca, sad mi se gušt vozat na viličaru,
ja svoju dragu, barem pedeset puta na dan pitam koliko me voliš, tako da se ne opusti, tako da more oko nje oblećat cila bulumenta istoimeni keksova, a i inače sam poznat po tome da ne podnosim muške, pa je bolje ne zajebavat se samnom, ona oda okolo ko pristojno obučena žena, a ne ka gori navedena Elena, i na majci jon piše benetton
kad je prababa umrla bančić je još dugo osta na istom mistu, nemam pojma ko ga je i kad maka, tako da nema više ni prababe, ni babe, ni bančića, ni tvrdi bombona s okusom naranče i limuna koji se prodaju na deke
sad vi sigurno očekujete da ću vas ja pitat koju krušku bi najradije ubrali, ili koji mego bi najradije da vas ubere, ali eto neću za inat
nećemo pobogu bit opterećeni seksom usljed nejebice, ko ovaj naš blognjuz
nema smisla
|