Fressssssh

69 dana do Božića

današnji zadatak je ornament, ali o tome ćemo malo kasnije, ili moremo i odma

ornament je poput života, kreneš tako da nacrtaš krug i podiliš ga po pola, a onda se dijeljenje nastavlja na sve manje elemente, koji su naizgled slični, a ipak različiti, uvjeren sam da su neki od najljepših ornamenata nastali kao plod pogreške, recimo klesar je htio napravit prikaz čele u žlici čaja, pa je zajeba i čeli napravija preduge noge pa je onda od toga napravija prekrasan cvijet, tako i u životu nekad nas i pogreška može dovest do prekrasnog cvijeta, zato se pogrešaka ne triba bojat, važno je ne bit glup pa ne inzistitat na njima, jer ko inzistira na vlastitim pogreškama, neće vidit prekrasan cvijet ni da ga za guzicu ugrize

ali šta ja vas s time gnjavim opće poznato je da ste vi blogeri nepogrješivi

baba je umrla kad je meni bilo trinajst godina, ali je ka šta vidite ostavila neizbrisiv trag u mome sjećanju, baba je ka da je osmislila waldorfsku školu vlastoručno, nepogrešivo pedagoški djelovala na mene, suptilno ka da nije njen posa uvik bi nekako usput, rekla sve ono šta je tribalo bit rečeno, nikad nije držala predavanja, u stvari nikad nije samo sidila i pričala, uvik je imala nekog posla, i znala je kako i nas dicu zaokupit, i dat nam neki zadatak, pa smo i mi uvik bili zaposleni, pa nismo imali vrimena za radit pizdarije

ko zna da je baba još poživila more bit da bi bila još pokoja pogreška manje, pa bi ornament bio jednostavniji, a možda bi baba i rekla ovo za prekrasan cvijet, ko bi ga znao

anemični dezerter je reka da će svima na državnoj sisi iduće godine dignit plaće, šta je raspizdilo sindikate u profešura koji nemogu podnit da anemični da svima a ne samo njima, tako je od profešurski sindikalni predstavnika napravija kretene, šta i nije problem, i iskreno boli me penis za njih, ono šta mene muči je da ti sindikalni predstavnici radu kretene od profešura, sve se u svitu minja, prolaze godine, nestaju države, nastaju nove, padaju vlade, ljudi umiru, dica se rađaju, što bi reko pjesnik samo mijena stalna jest, osim kad su sindikalni predstavnici u pitanju, ubilo je Sadama, i Gadafija, umra je drug Tito, sve ima svoj početak i kraj, samo su kraljica Lizbeta, Joža Manolić, i Vilim Ribič vječni, trideset godina profešuri slijede iste neradnike koji imaju barem duplo veću plaću od njih, i koji u tih trideset godina za njih nisu napravili ništa, tako da ne može čovik ne upitat se jesu li ti profešuri zeru ebete, i izrazit svoju zabrinutost za dicu koju im povjeravamo

baba je znala reć, sinko moj nije problem Tito nego Titići, misleći pri tom na članove partije, lako je sinko namirit Titu, nije lako namirit Titiće, puno ih ima

dakle moremo reć da je baba proniknula u srž problema, nije problem u anemičnom dezerteru, njega će ionako zaminit neki drugi pripadnik socijalističke zlatne mladeži, problem je u onima na državnon sisi, kojih je sve više, i u idućoj godini će nas koštat još šest posto više, ko će to namirit

jeste vi primjetili, da ovde na blogu ima ljudi koji su talentirani za nešto, i onih koji su talentirani za više toga, i onih koji su talentirani za puno toga, i onih koji nisu talentirani za ništa, a jeste primjetili da ti koji nisu talentirani za ništa, da svi pate od hadžiselimovićizma, oni bi svi nešto birali, dakle nedostatak talenta je proporcijonalan potrebi za upravljanjem.