o zakonima tržišta
danas ćemo zeru razglabat o tršištu
šta je tržište
nećemo se sad sutin opterećivat, prvo ćemo se fokusirat, jebate koja rič, na trgovinu
šta je trgovina
neupućeni bloger i naivna blogerica, će reć da je to zgrada u kojon je dućan, šta je skroz krivo
trgovina je skup aktivnosti usmjeren na cilj, da nešto neupućenom blogeru ili naivnoj blogerici uvališ za više nego šta vridi
recimo ako kil kumpira vridi dvi kune, trgovac će vam ih uvatit za pet
dakle trgovina je skup laži koje vam prevarant, koji se još zove i poduzetnik, prezentira da bi vam kumpire od dvi kune proda za pet
evo recimo objektivni i profesijonalni mediji u Hrvatskoj, oni prodaju laži, ka i ovaj s kumpirin, i šta onda njima triba, tribaju in kupci
obziron na to da smo mi mala zemlja sa ograničenin brojen kupaca, šta onda oni radu, oni izvozu svoje laži
obziron da te naše objektivne i profesijonalne medije uglavnom niko ne jebe, oni su orijentisani na regijon, odnosno na Bosnu i Srbiju, i Slovence u ekstremnin slučajevin, kad slovenska mornarica sidne u gumenjak, i krene u napad na istrijana Svetozara šta lovi lignje
šta je to šta objektivni i profesijonalni hrvatski mediji mogu prodat u nesvrstanim vukojebinama iz regijona, a nisu kumpiri
najkurentnija roba koju se uvik more prodat u komšiluku je netrpeljivost, da ne kažemo mržnja prema Hrvatskoj
da bi dojam kad se kumpiri od dvi kune prodaju za pet bijo uvjerljiviji, hrvatski Srbi i Jugosloveni, iako ih u ukupnoj populaciji ima možda četri posto, su u medijskoj populaciji zastupljeni ko da su većina, zato šta moraš bit Srbin ili Jugoslaven, da bi moga Bosancima i Srbima uvjerljivo prodavat netrpeljivost, da ne kažem mržnju prema Hrvatskoj
nekad se ta prodaja mržnje, honorira studentskim ugovorima, a nekad ka kod nas miston na naslovnici, jer je davno odlučeno da niko osim mene i Eura nemore dobivat lovu za pisanje na blogu
tako da je kod nas situVacija taka da objektivni i profesijonalni Srbi i Jugosloveni, kad prodaju netrpeljivost, da ne kažem mržnju bivaju honorirani jebate koja rič, miston na naslovnici
dakle zabluda je ako neko misli da se radi o bilo čemu osim o trgovini, odnosno lažima koje služe da se postigne veća cijena
sve to bi mogli preslikat i inače na međuljudske odnose, jer ljudi se svi rađaju jednaki, ko male blagajnice, šta oće ić nba more, i onda trguju
recimo muško ženski odnosi, muški su uvik spremni lagat ženskoj kako je lipa, mršava, ima lipe postole, pametna, i ona i mater jon, i sestra, i sve to samo da bi se dokopali vadžajne, i to po mogućnosti pulsirajuće, a žene te pulsirajuće vadžajne žele prodat šta skuplje, pa lažu kako su uspaljene, treperave, i šta ti ja znan, dok budali ne prodaju priču, a onda i posli boli glava
dosta često i te s pulsirajućim vadžajnama, završu na naslovnicu, šta znači da se osim netrpeljivosti honorira i pulsiranje vadžajne
evo već u biblijskim tekstovima starozavjetnim, imamo eklatantne, jebate koja rič, primjere kako je trgovina najveće zlo
ka šta svi znamo bija je adam, pa je bog izvadija njemu rebro, i napravija evu, ka da je nije moga i od lego kocaka uradit, ne mora je bidan adam patit, onda je jedan dan adam pita evu
eva daj pičke
onda je ona rekla, evo oću ako izideš jabuka, i tu je sve krenilo naopako
da nije eva tipično ženski tila naplatit ulazak u njenu vadžajnu, mi bi svi još živili u raju, nako nas je radi evine pulsirajuće vadžajne istralo iz raja
ili kako moj kolega Euro, koji jedini osim mene dobiva lovu od bloghaera, kaže
ljubav su izmislili partizani da bi mogli mukte jebat
|
