Fressssssh

Džezvabele

Ako ste mislili da su Protuhe najgore šta vas more zaskočit na blogu, vi ste naivčina miseca.

Jeste li se ikad zapitali di nestaju Blogeri, di je nesta Domenico, ili Bajker, oni udovac šta je prije pisa, i drugi Blogeri koji su nestali.

Evo recimo blogerice koje oće otić odavde, one sve po nekoliko puta umiru, pa se vraćaju, pa otvaraju druge blogove, neviđena je to Agonija.

A Blogeri samo jedan dan nestanu, puf, ka da i nije ni bilo, šta in se dogodilo, koja i je sudbina kleta uvatila, koje zlo i je snašlo, čuje se samo duboko u noćima uz logorsku vatru, kad poput ladnog vitra po znojnon škini prostruji ime Džezvabele.

Ko su Džezvabele, čije ime se izgovara šaptom, i kakve imaju, odnosno imaju li ikakve veze sa Đezabelama, mladim zavodnicama, ovisnim o muškoj pažnji.

Da bi razlikovali Đezabele od Dževabela, Đezabele su namiguše ka moja prijateljica Sarah be, Koju ovim puton pozdravljamo, i puno volimo, barem mi neki.

Džezvabele pak su nezasitne kuguarke koje ka vampiri iz blogera isišu zadnju kap krvi i seksuValno ga iskoriste, legenda kaže pet pa i više puta na noć.

Priča se da je jedan nekim čudom preživjeli bloger, iako već u zrelim godinama, plaka ka malo dite, kad se prijateljici povjerava nakon proživljenog iskorištavanja od strane Džezvabele.

Džezvabele najčešće napadaju krhke muškarce, slomljenog srca, napuštene, tužne poput Bambija kad mu je ubilo mater, te žilave bogomoljke ipnotiziraju i prvo in odgrizu muda, sažvaču ih i ispljunu, a onda se sa tako uškopljenin blogerin igraju ka mačka s Mišon, a onda na kraju se činu da ih ne poznaju.

Žrtve Džezvabela najčešće nestanu a nekad i ostanu pa se nako bez muda klataraju po blogu i pišu pisme.

Zato nikad ne izgovaranje ime Džezvabela na glas, ostavite zlo neka spava, bolje nam je bez njega.