Eli Eli Lama azavtani
gadno je to s tim krizama povezanim s godinama, ne zna se je li gore kad si ih možeš ili kad si ih ne možeš priuštit
evo recimo blogerica Julka je sanjala da ima uši, one šta šetaju po glavi ne one šta rastu na glavi, te smo i ranije znali da ima, nismo znali za ove kukce, a to je siguran znak da triba uplatit eurojackpot, jer svak imako pismen zna da sanjat uši u glavi znači velki financijski dobitak, pa bi onda Julka mogla bit u krizi srednji godina al ono dibiduz
kad bi ja recimo sanja da iman uši, i dobijo eurojackpot, ja bi bijo u ton krizi, tako da bi to bilo ajme, i ne samo ja, i moja draga sa kojon ja kao što je simpatična, elokventna i promućurna blogerica Vivijana rekla činin idealan blogerski par, isto bi bila u krizi srednji godina, odma bi kupili kuću na bregu sa bazenon, njoj jaguar F pace a meni maserati ghibli, i išli bi se kurčit po mauricijusu i radili selfije sa dupinin, čak bi i našon dragon Sarah be dali štagod sredstava da se riješi kredita, i kupili jon žuti mini moris, možda bi je i na mauricijus odveli, da nji dvi mogu pričat, dok ja lovin one sabljarke
svake godine bi na veliki četvrtak na večer, kod mog pokojnog starog počelo okupljanje, sa različitih strana svijeta bi polako pristizali isposnici, čija je korizmena patnja, prouzročena odricanjem od alkohola, upravo završavala, i nije zajebancija bila je to pokora samo takva, dobri su to bili ljudi, ka iz slikovnice, požrtvovni marljivi stupovi obitelji, muškarci u pravom smislu te riječi koja sve više gubi na značenju, ljudi koji su iskusili rata, gladi, neimaštine, i svi drugi nepogoda, i ostali na nogama, ka šta pisma kaže driti ka kolone, koje ništa nije moglo tako uzdrmati ko četrdeset dnevno odricanje od alkohola
na komaštrama bi bija bronzin, u kojem se kuvala mišanca sa suvin vismenom, na kominu bi se peka kruv ispod peke, na ražnjeve nataknuta jegulja bi lahano cvrčala, a sa gradela bi dolazijo opojni miris roštilja
ekipa bi se polako skupljala i kretale bi jedne te iste sto puta ispričane priče, o babi Sofi šta je bila vištica, i didu Grgi koji se iz amerike vratija samo s winchesterkom, i pričama, koje su s vrimenom rasle i postajale sve nevjerojatnije
onda bi se spiza iznila na stol, neko bi se pomolija, i izgovorija blagoslov, svako bi uzeja zalogaj nečega, i onda bi neko, najčešće ja, donija iz konobe prvi bocun dvolitar, domaćeg plavca, na kojega je stari bija baš ponosan
razlija bi in to u čaše, i odma krenija po drugi dvolitar, iz nekog razloga je bilo protuprirodno donit za stol više od tog jednog dvolitra odjedanput, i sada ka da ih vidim tamo ispod odrine, za stolom kako im se po licima razliva osjećaj blaženstva dok u nevjerojatnoj tišini, ka da je neko zamrznija film, ispijaju te prve gutljaje nakon četrdeset dana apstinencije, onda bi neko reka, a je dobro, i život bi krenija dalje, ka u nekom Fellinijevom filmu
nešto me muči, diskriminacija koju naši atejisti, i osvišćeni prigodničari, provode prema pravoslavcima, muslimanima, židovima, budistima, protestantin i ostalin konfesijaman
naime naše atejiste, agnostike, i osvišćene prigodničare, boli kurac za sve druge osim nas katolika, oni jedino nas oće izvest na pravi put, i jedino nama ukazuju pogotovo o blagdanin, na besmislenost i štetnost vjere
jebe ih se za ostale, nikad ni jedan agnostik, atejista, ni osvišćeni prigodničar, nije rič napisa za prevoslavni božić, ili hanuku, bajram, dan reformacije, ili kako se zovu budistički prazniki, šta se njih tiče oni bi sve druge osim nas katolika ostavili u zabludi, u raljama komercijalizacije blagdana
Zato molim sve antifašiste, atejiste, agnostike, i osvišćene prigodničare, drugove i Drugarice iz i u miješanim brakovima, da jednakim žarom kao nas katolike spašavaju i ostale vjerske zajednice, da neko neupućen ne bi pomislio da im je više stalo do nas nego do drugih
informacije radi, pravoslavni Uskrs je 29.04., Ramazan počinje 06.05, i traje 29 dana do Bajrama, Yom Ha"atzmaut je 10.05.
ja uglavnom ništa ne sanjam, pa ni uši u glavi ne mogu sanjat, pa su šanse da dobijen eurojackpot, skoro nikakve, doduše ipak ponekad uplatim, ne bi li se dogodilo čudo, pa da se nemilice pripustin krizi srednjih godina
obzirom na to da me Bog stalno podsjeća na to koliko sam mali, ja ću korizmu ove godine zaključit tako da ću otvorit bocu plavca i pomolit se za zdravlje, svoje obitelji, i svih ljudi dobre volje, uključujući i vas koji ovo čitate, više od toga vam ne mogu dati, sve i da mi uši dođu u san, i da dobijen eurojackpot
Bog vas blagoslovio, sve vas, i vaše bližnje.
|
