Zora rudi, majka sina budi
Zora rudi, majka sina budi
Ustaj sine, prolaze djevojke
Nek prolaze, moja proći neće
Sinoć sam joj pod pendžerom bio
I bjelo joj lice obljubio
Jučer su bili izbori u Vrankvurtu, pa je Anđelija opet popušila i to skupa sa kovalicijskin partnerin iz partije.
Ne znan šta mi je s Blogijem, da se nije počejo drogisat ili nešto još gore, svako malo mu naguze njegovu Anđeliju i onog liječenog alkoholičara, a tolike je nade polaga u tu kovaliciju.
Kod nas je sekretar partije, za otok Brač i okolinu Bauk, bivši ministar uprave, reka da članovi bilo koje partije ne mogu odgovarat za laži koje izgovore u Saboru, da bi to bijo udar na demokraciju, jer eto poznato je da je bit demokracije u tome ko bolje laže.
Sa sekretarom partije za otok Brač i okolinu svakako bi se složio i sekretar partije za otok Brač i okolinu Kuščević, sadašnji ministar uprave, čiji poslovođa, žrtva teških napadaja anemije, laže kad god to zatriba.
Dakle možemo zaključit da među frakcijama partije, postoji konsenzus, o tome da je partija uvijek u pravu, pogotovo onda kad laže, te da sekretari i šefovi partija dosljedno slijede put svojih očeva, koji su slijedili velikog vođu, koji je ne jednom rekao, nećemo se valjda držat zakona ko pijan plota.
Sekretar partije za Srbe i vaseljenu Milorad se jutros u Saboru uznemirio zbog krađe trupaca iz hrvatskih šuma, što je razumljivo samo po sebi, nije u redu da nepoznat neko krade trupce, jer šta ako Miloradova partija osjeti potrebu stavljat trupce ilitiga balvane kako to oni kažu, stavljat po cestama po Hrvatskoj i po vaseljeni, krađa trupaca je ozbiljan atak na ljudska i manjinska prava mećanje balvana na cestu.
Da se vratimo stihovima sevdalinke po kojoj je post dobio ime.
Sevdalinka je inače narodna urbana ljubavna pjesma, sa naglaskom na urbana, dakle nije krkanska ka ovi turbofolkovi, nastaje za vrijeme turskih osvajanja u Bosni kad se formiraju manje urbane sredine a one već postojeće rastu.
Dakle život se strukturira na način da su ženski dijelovi urbanih sredina odvojeni, i zagondžije više ne mogu naganjat bildale po šumama i gorama, ka partizani, nego in moraju pivat.
O sevdalinkama koje su inače preteča bluesa, bez ikakve pretenzije da bi postale jazz, bi vam možda više mogla reć Viviana, a o mamljenju nevinih blogerica pismon El dijablo.
El dijablo kad uoči nevinu blogericu, počne ispuštat milozvučne zvukove, ka sirena, dakle ne svirena nego sirena, koja je zamatala Odiseja, i onda i lagano pismon kuva dok in ne postane vruće, pa se moraju Počet skidat, od čega bi se i Domenicu nakostrišili brkovi.
Dakle pjesma govori o blogeru koji kad mu dođe obljubi djevojku, i onda more spavat kolko oće, ne mora jon više ni komentare pisat, ona čezne, za razliku od oni blogera šta i mater budi da ne prispavaju ostavit komentar djevojci, koju je rečeni bloger već obljubio.
Dakle zaključak je, ako bloger ima podočnjake nit je jebač, nit je jebača vidio.
Drugi pokazatelj još sigurniji je da blogera pitate voli li više Amiru Medunjanin ili Božu Vreću.
Ovisno o odgovoru, ne samo da ćete znat je li dotični bloger zagondžija ili nije, nego ćete ako više voli Amiru odma znat i da ne traži svoju žensku stranu ni viši smisao.
|