FreshCaYg

subota, 30.12.2017.

Čekajuć Rebeccu

Ova Nina nikako da otiđe, jebala sliku svoju, a Blogeri vaki neuračunljivi kaki su i nestrpljivi, ne mogu iščekat Rebeccu, pa to navalilo čestitat.

Božić su počeli čestitat napo miseca, misli Čovik negdi ljudi idu pa oće kulturno čestitat da ne ispanu osvišćeni lapani, kad ono eto nji opet sutra, neki su Božić čestitali prikonekoliko puta.

Taman kad je Čovik promislija da su se zeru umorili eti i opet, prva je počela ona V sa šurikenin onda su navalili svi ostali, i sad je mene zeru stra otvarat blog, da me ne zaskoči neki ogromni zec šta viče Sritan Uskrs.

Na ovi blog vlada ta spolna neravnoteža, ima puno više ženski nego muški, a i dobar dio muški ima taj višak ženski hormona, šta rezultira užasnin posljedicama.

Kad bi se neko sitija učinit studiju o nasilnicin i silovateljin, serijskin ubojicaman i drugin psihopataman, ja mislin da bi kod svakog naša višak ženski hormona.

Njima se često dogodi da dom se oni bavu traženjen višeg nivoa svijesti, i samo njima razumljivin buntom, nešto ka Mile Kekin, da in neko od muški povali predmet obožavanja.

To je ono kad su oni u raskoraku između uloge najbolje prijateljice, i sredstva za kontracepciju, a onda se predmet obožavanja vrati onom istom ili ode nekom drugom samo zato šta je muško.

Žene u konačnici iako sve furaju tu homoseksualnu patetičnu priču kad sve skupa skažu i vrište, ili kad onako otužno stanu u krug i đuskaju, ipak ne mogu odolit zovu prirode, i žele muškarce bez ženskih hormona.

Kužiš žena oće labradora a ne one neurotične čiuvave.

O čemu smo ono pričali, aha, ovi blog pari ka bipolarni poremećaj u potrazi za višim nivoom svijesti u peemesu s odlikama feminizma.

Nešto me muči u stvari, zašto mi ne pišemo o onome nečemu o čemu nešto znamo, ka Mela recimo, more bit da bi sačuvali tu krhkost vlastitog znanja, valjda nam je lakše ispast neznalicama u onim područjima koja kao nisu naša, i ne samo to nego izmišljamo priče ka da one stvarne koje nam se događaju nisu dovoljno dobre, a možda nam je i nelagoda uljepšavat stvarnost, valjda zato što su nas učili da nije lijepo lagati.

Ko bi ga zna, uglavnom pričamo o politici, di je razina znanja blago rečeno stravična, pa se neke blogerice petljaju u ono šta apsolutno ne razumiju, pri tom ne mislim na Annaboni, ona zapizdi ali nije glupa, situacija je tako stravična da skoro da i žalim za onim nekim levičardžijama, koji se više ne javljaju za razliku od preostalih oni i nisu bili tako glupi.

Onda puno i o ljubavi pričamo, pa onda još i savjete daju neke blogerice čiji su muževi radije umrli nego da žive obasuti njihovon ljubavi, o ovima šta sve znaju, ali njih niko ne razumi da i ne pričamo, one bi sigurno imale nekoga samo da su bile brže pa da in nisu utekli, da se spasu.

Stvarno bi bilo lipo da budemo više ka Mela, pa da nan Geo priča o tomen kako se miri particela, Domenico kako se falsificiraju dolori, El dijablo kako zamantat Slovenku u tri riči, i šta ti ja znan, more bit da bi štagod i naučili, a samo oni šta ne znaju ništa mogli bi pričat o čemu god oće.

Mislin se ja još i šta nan je s malin Kojotićon u Kanadama, jel se smrza, lako je tin eskimin, oni znaju drćat, ali naš mali je naučija da mama Kojotica tu zimu izide ka Milan Bandić snig, i da mu je uvik toplo.

To mene muči a ne vaše feminističke pizdarije, i šta ima za izist, ja kuvan tradicijonalni bavarski ručak, prvo san prokuva koljenice, a onda san ih začinija, i stavija peć, pa je Purgerica izdinstala kupus, i onda smo i njega uvalili s koljenicama, eto to je ljubav a ne te vaše nebuloze.

- 13:51 - Komentari (41) - Isprintaj - #