Moć samosugestije
Svi smo mi kad smo došli ovde u nekom momentu osjetili potrebu pokazat urbi et orbi koliko smo pametni.
Najbolje za pokazat pamet su te univerzalne teme, o ljubavi, toleranciji, miru u svitu, kumstvu nad pliskavicama, prijateljstvu, cjelokupnom dijapazonu moralnih vrednota i tako dalje.
Zgodni su takvi postovi, laprdaš malo bez veze, istreseš gomilu floskula, izglancaš sliku svoju i poljubiš se u čelo.
Takvi postovi uvik dobiju i puno komentara, jer niko ne želi da samo ti budeš pametan, svi oće bit pametni, kulturni, tolerantni i imat pliskavicu za kumče.
Komentari su naravno predvidivi, unaprid znaš šta će ko napisat, i dirljivo je gledat kako slaganje s autorom, koje kako se povećava broj komentara postaje sve svečanije, svega se tu nađe, citata velikih mislilaca, zapisa s boce od jane, narodnih poslovica, pa do deliričnog ushita sadržanom u izjavi, draga ostala sam bez riječi.
Zgodni su takvi postovi jer ih se more uvik iznova reciklirat, kad god nemaš ništa pametno za reć, uvik moš napisat nešto o univerzalnoj vrijednosti pojedinca kao jedinke u interakciji s masom koju ističe njegovu posebnost i jedinstvenost.
nagradno pitanje je jeste li vi svjesni koliko u takvim postovima i komentarima na njih serete, ili to radite čisto nesvjesno
|