Fressssssh

Priča o tabli

Nabavi mi pušku, reka je moj stari.

Šta će ti puška jebate, di ćeš ti.

Da san mlađi i ja bi s vama, a kad neće da me prime, nabavi mi pušku, vas dva ste daleko, a ko zna šta se može dogodit, ja u svakom slučaju iz svoje kuće ne idem.

Nabavija san mu pušku, koja mu srićon nije nikad zatribala, iako ne znan šta bi on s tom puškom, moj stari koji nije bija u stanju ubit kokoš nego je to bija posal od pokojne babe, koji bi uteka u konobu nešto važno radit kad bi se tukli prasci, ne znan šta bi on s puškon, ali san mu je nabavija.

Ja iman dva sina, i pitan se kad dođu ovi dani kako je bilo mojin starcima onda kad su im oba sina bila tamo na ratištu, onda nisan mislija na to, nisan mislija na ništa ni di su mi dica, ne sićan se da smo puno pričali o dici, valjda smo se instiktivno prešutno štitili od emocija, jer znamo da su te emocije zajebana stvar.

Starom smo ka suvenir iz oluje donili tablu na kojon je pisalo Bosansko Grahovo, nekad davno dok mi nismo još bili ni u planu, stari je ima neku epizodu s nekon šinjorinon iz Grahova, stari je bija terenac i ta priča iz mladih dana je ostala nekako uvik nedorečena, iako je bilo nekih naznaka da je bilo i bežanije od ljute rodbine.

U to vrime te table su bile na cijeni, tablu je skida onaj ko je prvi doša do nje, i moga je pričat ko je šta tija, znalo se ko ima tablu.

Mi smo tada završili rat vratili puške, spremili uniforme, tablu na kojon je pisalo Bosansko Grahovo natakarili na kokošinjac.

Stari je partija gori ima par godina, ja sve teže mogu stisnut šake, nemam pojma di je tabla, a neki još uvik dvadeset i dvi godine bi tili prominit rezultat. Neki koji su se skrivali po ormarima, neki koji su gledali rat na televiziji, neki koji su čekali da njihovi pobijede, nemaju mira.

Dvadeset i dvi godine nam sude, progone nas, govore nam da smo lažni, zovu nas šatorašima, zločincima, agresorima, traže da se ispričavamo.

E pa drugovi neće moći, valjda je vrime da shvatiti da nećete u Čavoglave, da je utakmica završila, i da ste popušili, ovo kmečanje vam sad malo ide u sfere patologije.


Svima vama koji poštujete ovu zemlju, i vama koji je volite, čestitam Dan domovinske zahvalnosti, i nemojte da vas ovi šta su se skrivali po ormarima, koji sada šire defetizam truju, ako vam nije dobro uradite nešto mi smo svoje kad je tribalo odradili, i virujete mi bilo nam je teže nego vama, puno teže, mi smo ostavili vlastitu dicu doma, i otišli bez ikakve garancije da ćemo se vratit.

A vi koji bi minjali rezultat dajte se saberite, samo kreteni od poraza prave mitove.