o podrumin
evo čitan kako je kolinda zaključala neke radnice, i to one koje šivaju robu u orljavi u požegi, inače ja se svaki put izgubin u požegi, zašto baš u požegi a ne u berlinu, ili u rimu, nemam pojma, požega je moj bermudski trokut
sad san pročita i da je to sve skupa izmišljotina, da kolinda nije nikoga zaključala
e sad ja znan nešto o tom protokolu, kad precjednik negdi ide onda prvo idu oni šta su zaduženi za sigurnost, soa, poa, boa, i električni orgazam, oni dođu sa pasin, sve prigledaju, pasi pronjušu, i onda oni kažu šta more bit otključano a šta ne more, obično se na putu di precjednik prolazi, zaključa više manje sve, iz sigurnosni razloga, i u to se ni precjednik ne smi mišat, i uglavnon on i nema pojma šta je zaključano a šta nije
uglavnon moremo zaključit da rvacki mediji kolindu nevolu ka annaboni, a more bit i više, i da laprdaju brez veze
ja san puno puta bija u požegi, i u velikoj, tamo su niki dan prodali stadijon, jedanput san u gluvo doba noći krenija iz velike u metropolu, pa san se vozija uru vrimena okolo i onda vidija da san se opet vratija u veliku, pripozna san stadijon, ovi šta su ga prodali
bija san i u kutjevu u podrumin, di je trenk općija sa marijon terezijon, i pija odličnu graševinu, i to ledenu berbu, po litre vina košta četristo kuna, srića da ga ja nisan mora platit
jedan put kad san bija u iločkin podrumin, pili smo vinjak, to je bilo prije nego i je todorić kupija pa se tog vinjaka bilo u nekin minimalnin količinaman, ja san tija kupit jednu bocu, jer je ti vinjak bija bolesno dobar, ali su mi rekli da mogu dobit samo ono šta mogu ponit u sebi, pa san se ja potrudija da to bude dosta, a onda su mi oni dali još jednu bocu, koju isto nisan mora platit
u tim podrumin u iloku ima isprid jedan veliki oraj, i kad onako s prolića kad taj oraj prolista legneš na onu klupu ispod oraja, nakon šta se lipo napiješ ladne graševine, pari ti se da si u raju
u tom iloku doli na dunavu u hotelu kuvaju fiš bez kosti, koji je super, a i dunav izgleda baš ono moćno
jedan put san bija kod jednog pajde u cerni, to je misto blizu vinkovaca, on je ima kuću cilu napravljenu od matuna, i bolesno dobar podrum, ono sa voltima i tako to, on je u podrumu ima par iljada litara rakije, šljive i vilijamovke, kad san iša ća reka je dat ću ti malo rakije, onda mi je donija dvaes litara šljive i dvaes litara vilijamovke, srića da mu nije palo na pamet da mi da puno rakije
jedan put smo bili kod stipe kneževića u oklaju, on isto ima podrum ilitiga konobu, kupili smo kod njega bačvu vina za neki pir pa nan je stipe da i dvaes litara maraštine i to one šta je i on pije, kupili smo crno vino, jerbo smo sivi pinot već bili uzeli u božjakovini, oni tamo isto imaju podrum
kad smo išli ća iz oklaja razmišljali smo oćemo li na obid kod tome računice u skradin, ili kod tome gabrića u drniš, privagnila je jubav prema janjetini pa smo ošli u drniš, pa smo ili svašta i mlade tučice i janjetinu i pršut i sir iz mišine, i pili odličan merlot, pa nan je tomo da deset litara merlota i pršut
lako ja vama fotografin
vi bi bili napizdili sad pedeset slika pa ti puče blogerski pogađaj šta je šta, ne vako ja sve moran istumačit
čita san jučer ili kad već u večernjem o našem koleki blogeru, koji naganja ovi svit i neke druge blogere da mantaju po trešnjevki, to je ovi šta piše nepoznati zagreb, oni mapiraju trešnjevku, a sad i trnje, obziron da je to fale vridan projekt, bilo bi lipo da ga i naše uredništvo istakne, a ne da in drugi mediji prinose ono šta naši blogeri radu, a radu super stvar pa evo ja pohvaljujem našeg kolegu vanju, i sve koji sudjeluju
dakle zaključak se nameće sam po sebi, u podrumin žive puno bolji ljudi nego oni u muzejin, mislin ja san obiša miljun muzeja i nikad mi niko ništa nije da
|
