Fressssssh

o protoku vremena

moj pokojni ćaća, nikad nije bija član ničega, osim boćarskog kluba, nikad ništa nije dobija od nikoga, ni stan ni kredit šta ga je izila inflacija, a nije da nije moga, moga je, samo on je uvik govorija, neće mene niko kupit i ja mirno spavan

umiru ljudi, dica, a bome i palme, kažu da sve na ovom svitu ima rok trajanja, i da je sve negdi zapisano, jebate da mi se nekako dočepat te teke u kojon sve to piše pa da malo to priuredin

ni ja nisan bija nikad član ničega, ni odlikovanja nisan tija uzet, ni auto nisan uveza na povlasticu, ni pensiju, a moga san nije da nisan moga, samo neće mene niko kupi, i ja oću mirno spavat

kaže niki dan oni momak u uniformu, zgodan stasit, ne znan šta je po činu, predajem vam ovu zastavu u ime Republike Hrvatskeu znak vječne zahvalnosti........

a ja nešto mislin, ako je umra sa pedeset, onda je ima dvaesipet, kad je reka ja iden, i onda mislin ovi moj mlađi ima dvaesipet, taman koliko smo mi imali kad smo išli, jebate bili smo mladi, a bilo je i mlađi od nas, i sada partimo jedan po jedan

životni vijek muškaraca u Hrvatskoj je 72,4 godine, branitelji umiru sa 50,9

baš me zanima šta je sa onin odlikovanjin šta i ja nisan tija uzet, jesu li ih dali nekom drugom, more bit da su ih bacili, ili more bit da imaju neku sobu di i držu za slučaj da se neki od nas pridomisli

ima oni šta ne viruju u ništa, valjda mislu da i onda ništa ne more ni razočarat, reka bi neko da je to mudrost, ja mislin da je to praznina na mistu di su tribala bit muda

ja virujen u Tonku šta rani tice, sve one koji se boje fotoaparata, one koji mislu da je ljubav davanje, one šta pišu blesave dičje pismice, one koje niko ne more kupit, i one šta mirno spavaju

ka šta je rekla jedna mudra blogerica, blagi san optimista