Fressssssh

Ko je ubija gospođu misec

ljubav je teško spojiva s ljudima, jer ljubav je za razliku od nas smrtnika nesebična, tako da nas naša prizemnost i sebičnost, ma koliko blebetali o tome, priječi da se približimo tom idealu

Eno Lion piše o Šejkspiru koji je sebi da ime po istoimenom disco clubu u Splitu, on je pisa sve nešto ljubavno, pa je zato šta je više volija muške pobija ženske, neke je zadavija, neke otrova, uglavnon bija je krejativan


muškarci malo sporije i mukotrpnije odrastaju, ali oni nakon prve faze u kojoj im se dopadaju djevojčice vole žene, osim naravno onih kojima se pubertet spoji s krizom srednje dobi

Inače Šejkspira su smatrali šundon, šta me i ne čudi, nadodaj na te njegove pismice zeru harmonike, i dvi gologuze plesačice i imaš turbofolk hit

Ono ka Više se bojiiiiin oka tvoooooog, nego mačovaaa, njioviiiii, pa onda sitno armonika, već vidin Sašu Matića kako piva Šejkspira.


žene za razliku od muškaraca uvijek traže dečkiće, bez obzira koliko su stari, važno je da su dečkići, i to je njihovo prokletstvo, jer ne znaju odvojiti majčinske nagone od ljubavi


Dakle moremo zaključit da je sve relativno, jerbo je Šejkspir koji je bija šund i zvuči ka turbofolk posta klasik.

Živimo u vrimenu kad se sve čini mogućim, reka bi neko, uvik, u svakom vrimenu se sve činilo mogućin, a čoviku triba malo, jako malo, triba mu ono dostižno koje često gubi manitajuć ka šimija i skačuć za onin nečin imaginarnin šta ni sam ne zna šta bi u stvari bilo

Stara kineska kaže koga briga jesu li se Amerikanci spustili na misec, tamo ionako nema plaže.

povjerenje i ljubav su isprepleteni, hrane se jedno drugim, ne njegujemo li ih podjednako, jebiga neće bit dobro