Fressssssh

sliku svoju ljubim

Kad provedeš neko vrime na blogu, upoznaš te likove, koji se kriju iza tih zvučnih imena, za većinu njih nemaš pojma kako izgledaju, ali upoznaš njihove temperamente, mane vrline, ludila i sve ostalo. Možda ih je u biti i lakše upoznati ovako bez obličja, jer vanjski izgled nerijetko prosudbu čini manje objektivnom.

Nekako najizraženija karakteristika kod većine je taština, blogeri su ipak natprosječno tašte osobe, s izraženom narcisoidnosti. To sebeljublje ih na koncu i priječi u postizanju neke kvalitetnije komunikacije na blogu, jer najviše vremena provode na svojim vlastitim blogovima diveći se sami sebi. Upravo iz tog razloga imaju začudne reakcije jedni prema drugima kad se stvarno i upoznaju, jer jednostavno propuste s pažnjom pročitati ono što drugi imaju za reći.
Ipak najviše od svega fasciniraju komentari, koji vrlo često imaju neku funkciju recki, i zajeb je jedino što na blogu nema like opcije, komentara bi onda bilo znatno manje jer bi se većina samo zabilježila sa štovanjem, ovako imamo nepreglednu kolonu glupih isforsiranih komentara i jednako glupih isforsiranih odgovora na te iste komentare.

Ali u konačnici važno je da se družimo, mada nije zgorega da se barem ponekad kritički osvrnemo na vlastito djelovanje, priznamo grijehe, odradimo pokoru i nastavimo dalje za iste pare.