na krilima ljubavi
moran se zaletit do strica, pomislio je Višeslav, ko će sad opet slušat kakio je on lovija ribe na koću u Ameriku, ali jebiga mora pritrpit, stric će mu uvalit barenko pedeset dolori, pa će imat za kavu sa onon Marionetom
najgluplje mu je kad strica mora zvat Domenico, kad svi znaju da mu je ime Nediljko, glupan je kad je iša u Amerike prominija ime, i zaboravija ga vratit nazad kad se vratija, samo maše dolorin po cili dan i naganja ženske
najbolje bi bilo kad bi Marioneta imala nekakvu tetku za Domenica, da se on ima sučin zabavljat a onda bi nji dvoje mogli trošit dolore
ko zna kakva je Marioneta, valjda nije ka ona Mare iz Brštanova šta je po cili dan kopala po polju, i nije tila ić nigdi na piće nego u peveca gledat sikire i motike, ili ka ona Ljilja iz Ogorja šta je samo o dici pričala, već je bila odredila da će njenon dici učiteljica bit neka njena rodca Mela, ko zna možda će ovi put imat više sriće
taman je doša do autobusne stanice di je triba sačekat bus za Pujanke kad su iz dvora s druge strane ceste istrčali Egoist i Hedonist a za njima izašla Anna be u majici na kojoj je pisalo svi smo mi Marijana Petir, i velikin križon oko vrata
koja je to sad Marijana Petir, promislija je Višeslav, ali u tom trenutku je naiša bus za Pujanke koji ga je odveja na krilima ljubavi prema nadvožnjaku koji svi zovu Most
|