samo tako...

.....potpisujem kapitulaciju pred životom. Više s ne znam boriti sa njime. Nemam snage za nov izazove.
Slomilo me danas saznanje da je meni postalo luksuz (nedostižan) kupiti si mjericu malina kojih eto baš obožavam. Mjericu malina!!!!!! Ili pola lubenice. Ili trešnje koje nisam ni okusila još. A radim 12h dnevno!!!!!!!
Zbrajam-oduzimam ali ne ide. Do sada sam glumila čarobnjaka ali sada je i te čarolije nestalo. I naravno,kako to već biva.....nemaš -nitko te baš i ne treba.
Osmijeh je i dalje na licu. Dok se ne zatvorim u svoja četiri zida. Tada sav onaj jad i nemoć izađu van. Nekada mi je bilo lakše kada sam se isplakala. Sada...sada je teže. Teže jer žudim za tim nekim ramenom ,za rukama koje će me čvrsto stisnuti i biti uz mene,ujutro...uveće...zauvijek.
Odustajem.....priznajem da se sama ne znam boriti. Odustajem.....