utorak, 12.11.2019.
Pivo
Jedno pivo skoro svako-dnevno mi predstavlja kombinaciju večernjeg rituala i zadovoljstva u pijuckanju tog ječmeno-hmeljnog napitka, dok čituckam nešto što me potpuno zanima. Mislim, u skladu je s mojim odabirom biljojedstva, zar ne. Ali, pitao sam se, nije li to pretjerivanje? Nekako sam sam za sebe zaključio da nije. Oni tinejdžerski dani kada se trusilo i po puuuuno komada su kao u nekom prošlom životu. Ne kao, nego to je i je prošli život. Što ja sada imam s tim? Ništa. To - je bila mladenačka glupost, uzrokovana nedostatkom domišljanja drugih, boljih načina provođenja vremena. Ta pretjerana ispijanja piva su, to mi je i tada bilo jasno, izraz potpune nemogućnosti da se, recimo, bude u nekoj zanimljivoj, ispunjavajućoj tinejdžerskoj vezi. To bi tada bila puno bolja opcija, a u nedostatku nje, kao loš supstitut pojavljuju se lošiji odabiri. Puno lošiji. E da mi je tada bilo ovo samopouzdanje. No nema veze. Sve dođe na svoje. Osim ako ne dođe, naravno. Ali dođe, dođe. U mom slučaju, ne mogu reći da ne.
Ako se malo progugla o dobrobitima jednog piva dnevno ("dobrobiti piva", "sve dobre strane piva" i sl), dolazi se do (navodnih) zanimljivih rezultata (navodno) brojnih istraživanja, provedenih na puno ispitanika. Samo da ih nisu radili znanstvenici strastveni pivopije, jer teško da su mogli staviti svoju ljubav i strast na stranu i prebaciti se u potpunu znanstvenu (navodnu) objektivnost. Možda su sve to naprosto izmislili, od kuda bi ja to znao. Ali čini se da ima nešto u tome, vjerojatno i puno.
- 18:31 -
