Sewen

Nesritan, pa šta, a nije pa šta,
Nemoš pobić od ogledala...
Svoje san uvik zna za sobom skupit.
I ja ću sebi sam cviće kupit,
Al ono sa zemljom da mi traje.
I zamišljat kako držim običaje!

Nesritan kako san tija, a nisan,
Zadnji put na popisu ka da nisan popisan.
A i bolje da ne postojin kad se žderen,
Ka da san šporak, a stalno se peren.
Ka da san infetan bolešćinama novim,
Stare sam pribolija, od njih se tovim!

Nesritan jer se pogrešnim likovima ličim,
Gospe moja, na pokojnu Boju sličin!
Ka da smo svojta, a nismo ista raca,
Gospe moja, dosta mi je udaraca!
Sveti moj Ante od trinest gracija,
Na koga sam se samo bacija...

Nesritan, ma oće, proće i ova šetimana,
Proće morebit i misec ipo dana,
Nek bude šest, nek bude godina cila,
Ma onda neka dobijen krila.
Sad je svejedno oću li u svoj rodni kraj,
Ili ću Bogu u raj...