Sewen

Što me tjera ustat u tri i pisati,
I prije nego se tinta osuši
Papir zgužvati i baciti?

Sanjao sam snove bez osnove, u znoju,
Na licu do jutra, crvenu boju.
A htio sam da mi je ko bubregu u loju.

Ha, ha, ne ide život da ga ispišeš u trenu,
Kiseli osmjeh i stvari naopako krenu...
Sve možeš ostaviti, ali nikako sjenu!