Sewen

Krsti se svit, s kim to na groblju pivam,
Na ladnoj ploči, na suncu sam i uživam.
Malo morbidno, van svih znanih klišeja,
Al sićan se onog prvog trena kad san te sreja.

Ima san srce diteta, koje se lako okrene.
Toliko je malo da ka i cvit lakše uvene!
I ostalo je malo, nikad mista za neku treću,
A stoput san reka da na te više mislit neću!

Od toliko puteva mi nismo znali istim proći,
Ostalo samo je sićanje, san litnje noći.
I pisma koju nikad neću otpivat u dvoje,
Nada i čežnja, sve od mene daleko je...