Sewen

Moje se sunce sa juga budi,
Zbog jubavi nove meni se sudi,
Ka da je volit ikad bija grij...
U to se ime Ivane napij...

I misec je cili u boji cigle;
Kad su me neke godine stigle
Zavidu judi ka da san kleja,
A tebi fala šta si me sreja!

Jedno mi oko plače od sriće,
Drugo od tuge, tješi i viče,
Proće! Oće, ma vrime nan biži,
I kad nas ne bude ostat će friži!

Moje se sunce sa juga diže,
Toliko opeče ka da me riže...
Šest tuđih ljudi kapsel će držat,
Misec od cigle neće izdržat.