Sewen

Vidimo se sutra, reka je,
Nekoga već duže, čeka je,
A ljudi uvik kasne,
Meni su to poruke jasne!

I iša je pritrčat priko,
Prosuja se ka i mliko,
Samo fleka je crvena bila,
Neka ga baba skupila.

Bisna su to, nova kola,
Stiska san zube od bola,
Nije valjda tako strašno,
Blid ka da san upa u brašno.

Ti kvart zaobilazim stalno,
I zaboli me nenormalno,
Kad mi se vratu slike,
Od moga pokojnog prike...