Sewen

Nije Max od neke priče,
Stara Olga zato viče,
Max daj ovo, Max daj ono,
A ne čuje s crkve zvono!

Max se smije kad ne triba,
Najdraža mu za 'ist riba,
Ka ditetu Olga smrvi,
Da Max uvik krene prvi!

Max je sa vrimenom puka,
Kad zaluta, nebi kuka,
Jedva pivu bi popija,
Al je volan izgubija!

Ma se uvik lipo javlja,
Pitan, kakvog li si zdravlja?!
Max je bija star i bolan
Jel po nebu traži volan?!

Sve rijeđe mi u misli dolaziš,
I kad dolaziš, samo prolaziš.
Pa opet prođe neko vrijeme duže
Da te ne spomenem da glasine kruže.

Sve rijeđe nam se staze ove sreću
I kad te sretnem, okrenuti se neću.
Kod nas kaže svijet - nema ti tu kruva
Sve je to u vitru, sve je to da Bog sačuva.

Sve rijeđe sam onaj izgubljeni u samoći
I kad se izgubim, a treba i to moći
Lakše se pronađem, lakše se nadam
Obećao sam sebi i više ne padam, ne propadam...

More briše žuljeve sa stopa,
I svaki umor u pijesak zakopa,
More je zdravlje koje nas služi,
A ako ne viruješ, samo produži.

More je slika šta sve brige skida,
I ja sam se s guštom moru prida.
More je izvor svega šta nas kripi,
Ja sam ka slija, samo me prilipi.

I neću ti nikad otić i kad daleko krenem,
Ber tebe more ja samo venem.
Neću ti otić, oću reć da ću se vratit,
To ne more more, niko na svitu svatit...

Ti najbolje znaš kolika su tvoja krila.
Ti nikad nisi tužna bila!
Ka da nemaš pravo na nesmijanje!
Samo na sijanje, samo na sijanje...

Ti nemaš srce za jednog čovika samo,
Znam jer toliko se dugo znamo.
Ti si ka potriba, ti si ka želja, ti si čista struja.
Ti si i rosa i sunce i mir i oluja!

Ti najbolje znaš šta se vidi sa visoka,
Ne računa se ono jedanput kad ti je pobiglo iz oka...
Svi imamo nike svoje bezvezne dane otkad svane!
Ti nemaš vrimena za mane, ni za rane...

Svak nosi svoj križ! To je šta nam je dato!
Ka dota, ka zavit, ka jubav, ka čisto zlato!
Puna je škrinja riči za prijatelja koji se uvik smije!
I kad ne grije i kad ne grije...

Mater je bila na poslu do kasno,
Noć, pinka straja i teve na glasno,
Tako i najlakše bićemo budni,
Al dičiji izbori uvik su čudni.

Ćaća je negdi po bivšoj Jugi,
Terencu i kratki dani su dugi!
A ja san sanja najlipše snove,
I mlađi braco, a snovi plove.

Mater je je zvala, nismo je čuli,
Neka mirnoća se sa zida guli,
I baš nas briga, ka da smo u medu,
Susid je Mate bija na redu.

Zva nas je vika, došla i Lina,
Teta je Zlata zvala i sina,
Dajte mi kajlu viče Anđelko,
Prošla kroz vrata ka da je meko!

Stale su suze, pa di ste dica?!
Četri su ure, spava ulica!
Mamurluk žešći, s kauča u sobu
Nismo se sitili ni skinit robu.

Opet tišinu moš kvartom brati
Fala van svitu, rekla je mati.
I još mi se čini, odzvanja katom,
Mali od Joze spava sa bratom!

Bio je dogovor, Salzburg u dvoje,
Noćenje i doručak, kreveti što se spoje,
Bio je dogovor kroz Austriju cijelu...
Uhvatim te misli ko lopova na djelu.
Sad je praznina!

Bio je dogovor pod zvijezdama tog ljeta,
Napokon početak i jedna ljubav sveta.
Beč će biti baza, sve ostalo nam na dlanu,
I bez iskre lako snovi planu...
Niska razinina!

Na svim dogovorenim mjestima sam sam,
Ne odustajem jer to ne znam!
Bio je dogovor u dvoje, poštujem to.
Al putovanje sam sam isplanirao...
Ja sam planina!

Došla mi razlika četri nula nula,
Brat bratu trošin ka Zadar i Pula,
Porez na misto koje moje nije,
Čišćenje ulice, ako uspije!
Osiguranje bitno i nebitno,
Lift, zimska služba, aj to je sitno.
Al nabili cijenu za majstora kuće
Niko ga ne zna! Uznemirujuće!
Čišćenje, odvodi i ladna voda,
Neš od mene više dobit ni boda.
Valja mi tražit stan negdi drugo,
Ovo je prišlo sve mire, o tugo,
Ako ko nudi stančić za samca,
Evo se nudim jer ovaj me baca!

Ima san dvi murve, sad neman ni jedne,
Obe su ostale prošloga života žedne!
S jedne san slasne plodove uvik bra,
S druge nikad nebi niti ukra!

Ima san dvi murve, ka cukar su bile,
Ima san dvi murve, ka gorske vile.
Na jednu san se penja i sa nje skaka.
Druge se nikad u životu nisan taka!

Ima san dvi murve, o ditinjstvo moje,
Upamtu dica šta je i di je i ko je...
Posikli ljudi su obe i obe mi žaj,
Sve ima kažu početak i svoj kraj!

Jesam, ubijao sam, tamanio stoku,
Okupah se u krvavom soku,
Kao Hannibal, nije mi nimalo žao,
Možda mi je žao što sam stao...

Ostavih vam šačicu da se množi,
Šačicu što se slabo loži,
Da upamtite tko su i što su,
I vama će dati po nosu!

Jesam, ubijao sam, smrt hrani,
Al moraš znati na čijoj si strani!
Čitav život je jedan običan krug,
Zato se čini da je dug....a nije!

Odnekud je vjetar miris kiše donio,
Nekako tjeskoban s dozom straha,
Otkud li je samo izronio?
Zemlja maćeha, a priroda snaha...

Nisam imao prilike birati strane,
Sa dvanaest sam prestao moliti!
To u jednom trenu života prestane
Presahnu korita, a fali za doliti...

Pješadijo moja, povorko čednih,
Nikada bolje biti neće na pošteno!
Hordo nevidljivih, al isto vrijednih,
Život je ovo, nije bezazleno!

Šanse su da se daju, al maksimum dvi,
Ja nisan strpljiva srca ka ostali svit!
Brže izgubim živce od starta bemveja!
Za koju san te Gospu blaženu uopće sreja!?

Godine jesu iskustvo, a iskustvo se zbraja,
Taman san se ponada ma opet promaja!
Najbolje primučat da situacija ne bude gora!
Pogledaj prema pučini, ljudi ka mora!

Neka te drugi čeka te četri ipo ure,
Moš se opravdat samo zbog frizure,
Ma ni to me neće nasmijat, jer san bisan.
I ako misliš da san tija, ne brini, nisan!

Puno je više poraza od dobijenih bitaka,
A meni si zauvik bila moja nada, Itaka!
Svaki čovik triba misto di se more vratit,
Jer će teško živit, jer će vično patit!

Kad te ostavi sve ono u šta si virova,
A nisi se prida i nisi čeka, nisi mirova!
Izdala te snaga, od pusteg falšeg svita,
Uzeli su sve od tebe bez da te se pita...

Cili svit je samo jedna i najveća laž.
Sad i ti pritiš svima, ka otvoreni važ,
Šutnit će te nogon, a ka podizat,
Al ko te takne, na te će prste porizat

Ako neko piva dok šeta, to je ka okej,
Ali hej...
Ako priča onda svi tvrde da je lud
A ludih brate ima svud!

Vidija sam podsmjeh u masama
I nimalo žaljenja nad grimasama...
Zato sam se povuka;
Zato sam crtu podvuka...

Trudit ću se opravdat samoću!
I budan ću bit samo noću!
A dan, dan eto smrtnicima mojim...
Danju se bojim!

Moja je Lećevica Matuša i Ante,
I kad stoput bi čuja, uncute znam te,
S balature desno stric Miše gleda,
Boja mu kuka, strinu sve izjeda!
Sa desne strane Babica puši,
A disu moji, kašlje pa se guši...

Moja je Lećevica, partizanka Sida,
Mlikarica Mara, gleda priko zida,
Iz Bašića Brku Jandra sporo prati,
Oće da ga vrati, da ga obrlati.
Iz Mišćića pamtim, Jagoda se smije
Marija se buni ma i ona pije.

Moja Lećevica Trtka i Buju ima,
Slavka i Maricu šta s prozora snima,
Zalizani Mate ka i paun se širi,
Milica s Tadom, svađa se i miri.
I mater mi mlađa, i tetka i moji ujci,
Di su vrimena kad pivali su vuci?!

Moja je Lećevica i Tadić i Raca,
Vinko auto slupa i opet je faca!
Stari Baći ima puno svoga blaga,
Bralo su u selu učiteljska snaga!
Matiju bi ritko sreli na Birtiji,
Stara Iva nosi vriću pa se ti nasmiji!

Moja je Lećevica misec dana lita,
Romano i Alen, Lidija od svita!
Sa bratom i rođom, zidove priskaka
S nama Jelka, Renata, Ivica i Aka,
Čakara se smije, Šuco ruku gladi,
Vlade, Pivac, Tone i Zadruga radi!

Moja je Lećevica pazar svake sride,
Šetaju momci da se divojkama svide
Gospa od karmela i da mater ne radi
A ćaća popije pa se sa ujcem posvadi.
Fali mi sve to šta san ka dite ima,
Godina za godinom pada i život uzima...

Moja je Lećevica kakve više nima
Moja je Lećevica da se i film snima!
Ima još imena, al sve više blide,
Glas im se ne čuje, ljudi ih ne vide,
Al bili su i ostali mog ditinjstva trag
I bili su i bija sam i ja njima drag!