Sewen

Mater je bila na poslu do kasno,
Noć, pinka straja i teve na glasno,
Tako i najlakše bićemo budni,
Al dičiji izbori uvik su čudni.

Ćaća je negdi po bivšoj Jugi,
Terencu i kratki dani su dugi!
A ja san sanja najlipše snove,
I mlađi braco, a snovi plove.

Mater je je zvala, nismo je čuli,
Neka mirnoća se sa zida guli,
I baš nas briga, ka da smo u medu,
Susid je Mate bija na redu.

Zva nas je vika, došla i Lina,
Teta je Zlata zvala i sina,
Dajte mi kajlu viče Anđelko,
Prošla kroz vrata ka da je meko!

Stale su suze, pa di ste dica?!
Četri su ure, spava ulica!
Mamurluk žešći, s kauča u sobu
Nismo se sitili ni skinit robu.

Opet tišinu moš kvartom brati
Fala van svitu, rekla je mati.
I još mi se čini, odzvanja katom,
Mali od Joze spava sa bratom!