Sewen

Čovik je dilija bombone,
U jutarnjem ranom vlaku.
Kad sve ti na svitu potone,
On ka da je naša slamku.

Ja san ga nazva slatki,
On ne zna za lošu vijest.
Svi naši su susreti kratki,
Al gušta ga čovik srest.

Još ima i zarazan smij,
Ka da se zakona drži!
Ne griši i ne ubij!
Sve nedaće života izdrži.

A onda je nesta ka para
U vlaku je opet tišina.
Želin mu sunca sa Hvara
Da živ je i tvrđi no stina!