Sewen

Evo san prispija da nađen malo mira,
Gledan u ono ća mi staro srce dira.
Ko more reć da palaču ima za kuću,
Odavde netriba ti sanjat o bespuću.

Dikod se zamislim dok gledam sa zvonika
Koliko u meni je tvojih lipih slika.
Samo zbog tebe mi od sriće suza kane,
A srce puno kad zapivam moj Marjane.

Grade moj, za te uvik tinja,
Srca vatra jer si ka svetinja.
Stat će srce, al će kucat isto
Priuzet će neko moje misto!

Sto puta propa san ma isto san se diga,
Ne moreš čovik bit, a iza leđa figa!
Oni ća domogne se tvojih granica,
Zna da je raj i da je zadnja stanica!