Sewen

Sve češće se uvatin, sa sobom divanim,
Majkemi, dođe mi da se ranim!
Misto da san se uzvizdija,
Ja ka da san popizdija!

Ma lako šta ja sa sobom razglabam glasno,
Nego mi je neugodno, al kristalno jasno,
Smijat će mi se svit ka luđaku,
A bija bi luđak tek za dlaku...

Ma to šta san danas ka frigano jaje,
To se ne broji i ne priznaje.
Drmnit ću jednu orahovicu pa nek puca,
Na ova vrata sve manje svita kuca!