Sewen

Ne znam ti reć di najviše riže,
Jer riže svugdi di se taknem.
Trudim se sakrit svoje friže,
Fali mi da ti se malo primaknem.

Mi smo izgubili toplo u dlanu.
Uvik se porižen kada se brijem.
Sve se dogodilo u jednome danu,
Sve riđe, zapravo više se ne smijem.

Cili je svit na kvasinu oša,
I ja u koloni pognuto stupam.
Ka da nisan živija, samo san proša,
Malo mi fali da ne prolupam...