Sewen

Ne prestaje, umara, moči,
Nikako da preskoči.
Makar da me pusti do dućana
I gledam, maše grana.
Puna staklenih kuglica se njiše
Sve zbog kiše.

Ne posustaje, cesta je skliska
Nikad mi nije bila bliska.
Osim kad spavam, tad može
Kad nisam mokar do kože.
Otvoren prozor i čekam kraj
A kiša ko zmaj...

Samo živcira, depresija uživa
Za to si ti kišo kriva.
A ja se evo borim pisanjem
Brzim korakom i usporenim disanjem
Preko livade bih mogao proći
I eto već noći.

Al gledao sam prognozu, trajat će
Izgleda da do ovog Uskrsa, spajat će.
A ja ću samovati s one strane
I čekat neke suhe dane.
Što li je život nego pogled pun nade
Na tome se temelji grade.

Zaljubih se u trubača, Roma,
I njegovi su roditelji koma,
Nisu kao moji, uštogljena bića
Od mene su učinili slabića!

Zaljubih se na cesti u minuti
Znam da su moji doma zabrinuti
Em Rom, em gay, pukla je sramota
A ja ne znam što mi treba od života?!

Zaljubih se nesiguran jer trebam vodiča
Da me čuva i da mi stalno o istini priča.
Skupa je ovo borba, u vraga se diram.
Možda se predam prije nego i sam zasviram.

Nasilje u fazama
Na svim stazama.
U svim pravcima
I među strancima.

Arogancija svuda
I kad nemaš kuda.
Glasovi iza leđa
Buka koja vrijeđa.

Zašto smo budale?
Zašto da nas žale?
Vatra i dim se ljube
S vodom sve izgube.

Nasilje nije za ljude
Mir - pa što bude!
Mir je blagostanje
Sve ostalo je...

Trudim se ne razmišljati o tebi u ključnim trenucima traume.
Trudim se biti bolji od sebe samog, al budale rade što naume.
Gubim se kao presahla ljubav ukoričena u starim listovima romana.
I očajnički tražim nekog da me uzme, očajnički tražim piromana!

Nezasićen, nemilosrdan, a opet ranjiv za sva moja otimanja iz društva.
Prešao sam pedeset i četvrtu, al još sam čovjek bez iskustva.
Pijan od smjeha pred svima, a bore svjedoče dok il silencio trubim.
Spreman za svaki dan, mada znam da predvečer, u sutonu sve izgubim...

Nisam dobar ni za mjuzikl, jer ni šminka ne može pokriti sve tajne.
Luđacima je mjesto iza zidova, na svijetu nema mjesta za osjećajne!
Uredio sam perivoj, grmove sam uobličio i sad sve oblik ima.
Zadnju sam stranicu iskidao da ostane nedorečeno, dok kopni zima...

Normabel u akciji, ponovo napada,
Ovaj je doša ka tornado sa zapada.

Nakon četrdeset i dva dana bez sna
Sinoć se nisam ni pomaka...

Imam rješenje, ma nema dileme,
Tako se lako rješavam sve treme.

Sve se zeleni, proliće je i buja,
I sve mi se slaže i struji struja...

Normabel liči, zeleno u sto faza,
I posta sam ka dite, maza.

Privika bi se jer se priviknit lako,
Svit se izokrenija i cili je naopako!

Normabel mi vraća forcu u mišiće
I još mi se ne spava, a sviće.

Šta me briga za svit, neka bulje,
Ja imam sav sjaj, sve svoje dragulje!

Dozvolio sam ti da me vidiš ovakvog kakav inače nisam,
Ili jesam, nisam siguran više.
Iz Njegovih sam, ponekad osjećam, misli izbrisan...
Nesposoban da pričam tiše!

Da li ću ikada imati vremena za neke velike stvari?
Da li će se ikada naći netko da me utješi?
Još ponekad noću vozim lijevom stranom, a to mi prosjek kvari...
Svaka budala svoj problem drugačije riješi...

Život me motao kao ja špagete po plitkom tanjuru.
Nije me smotao, sve sam to oblikovao sam!
Tražio sam smirenje, prošao sam ludu torturu.
Ali ja znam, ja znam da znam...

Promjenio sam datum Božiću i sad je na proljeće.
Možda zato jer dan duže traje i manje se jede.
Još mi preostaje mjenjati sebe, al me baš neće.
Znam da krećem od sljedeće srijede...

Ne znam jel zrak gušći ili je riđi,
Al Bože, ako te ima, aj s neba siđi
I provaj disat šta se pod friško daje.
Pari se da se sve pod laž priprodaje.

Ne znam jel ovi mir šta nam ga nude
Znači i štrajkove, ratove da nas ne bude?!
O Bože ko je za sve ovo naše krivac?
Nas pusti na miru, a njega takni u živac!

Znam ima svita, prave se da sve znaju
Pa nas normalne stalno vistima pumpaju!
Moreš li postavit crtu pa ko je priskoči
Neka nam više nikad ne dođe na oči...

Kad san bija mali, donila bi familija Otto,
I nismo pitali pošto!?
Jer nismo ni kupovat smili,
Dobro je da se i katalog dili.

Pa bi donili i Quelle, on je manje skup,
Vidiš, nisi glup...
Onda bi listali dok se ne priladimo svi,
Biće zato jer je jeftiniji.

Najgori je bija Neckermannov katalog
Al imali smo smij ka zalog
Ćaća bi reka, pusti mi malog!
Neckermann je bija ka Zvonimir Balog.

Toliko nam je malo tribalo za živit,
Brata i mene lako je bilo krivit,
Da će nas kapitalizam švapski pokvarit
I da ćemo se ka antisocjalisti ostvarit.

Šta dite ima osim usalih želja,
Gladni kiwija, Milke i gumenih veselja...
Ja se tega sićan i guštan ka prase,
I virova san biće bolje, kad ono zna se...

Ne znam tko me vodi i gdje,
Al ja putujem.
Imam nekoliko ciljeva i opcija
Imam još toliko solucija,
Što izabrati?

Svaki je put ispravno kriv
Koliko god štitova postavio, padam
Al nikad do kraja ne nastradam.
Zamagljenih vizija uzdah traje
Valja proći sve očaje.

Pozitivan sam koliko mi se da
A daje mi se i kad ne vidim.
Možda se jednom životu svidim.
No valja čekati red, previše je ljudi
Bombardiranja i silikonskih grudi.

Ne znam tko me vodi osim sebe
Mada sporije hodam.
Samo da se ne prodam, samo da se ne prodam...
Imam još želja i nada,
Ostvarive su sada!

Ponekad pomješam snove i uspomene,
Ponekad pomješam muškarce i žene.
Želim život iz filma dok se još snima,
I želio bih reći svima...

Mi nikada nećemo imati djecu, ni usvojenu.
Mi nikada nećemo imati ljubav preboljenu.
Moje je vrijeme odmaklo i ja sam odmaknut vremenom
Čovjek s bremenom.

Ostaje mi cijeli život za poneko kajanje
Za odrastanje, za odvajanje,
I čežnju što nisam znao učiniti više
Između dana sunca i dana kiše.

Šta će ti let ako si od čelika pa nigdi duše,
S vrimena na vrime i oni se lako sruše.
Nisi tica, neš ni bit tica, i neš ni pivat.
Moš samo u arju, u suvi vitar zivat.

A kako si tija, tako si namistija...

Šta će ti krila ako su teža od olova, sivija od sive,
Pa si se stvrda, a tvrdi ka i oni meki žive...
A jesi malo od forsiranja nacika i puka,
A jesi se malo, neočekivano obruka...

I di si bija, kad nisi se nasmija...

A ti leti tovare, leti ma zapamti da ćeš past.
Neš na meko, sam si sebi izvadija mast...

Nikad nisam kupio meku četkicu za zube
Valjda jer volim pustiti krv iz desni.
Kad sam odmaknuo kauč od zida,
Po zidu sam imao podstanare, pljesni.

Neumorna kiša ispire zemlju s cipela
Valjda sam ih zaboravio lani prebrisati.
Neki se kašalj podmuklo navukao na mene
Čudnim čudom nisam zaboravio disati.

Danas nije dan za dnevnu šetnju.
Ni za noćnu i ne znam kad će to biti.
Najbolje je ostati u krevetu, okrenut na bok
Krevet me najbolje uz snove od života štiti.

Opet sam popio
To me najbolje ide,
U sobi sam pa me ne vide.
Opet sam popio
Ležerno ležim,
Nema smisla pa ne bježim.
Opet sam popio,
A noć se zapalila skoro,
Jutro će sporo.
Opet sam popio,
Samo me vide oni preko ekrana
A to je druga strana...

Predamnom karijera putnika
A odredištu ni traga, vidi Vraga...
Pa se spontano nasmijem
Dok ne znam za sebe, dok se ne umijem.

Predomišljam se kao jesen
Nosim i sunce i kišu, ništa ne pišu
Prognoze ne donose,sateliti su pali
Hrabriji od mene su odustali
Ja nisam!
Ja neću!

Postavljen kao obrambeni igrač u nogometu
I najsporednija sveta stvar na svijetu
Postaje ono najbolje, a ja kapetan svih
Munja, a u sebi smiren i tih.

I putujem, dobro je dok putujem planetom
Ja sam izabran za boje i sve je moje
Skromnost je vrlina siromašnih ljudi
Idi svijetom i među pobjednicima budi!
Još nisi...
Budi...

Misli mi nauljene klize hrapavom cestom
Sljubljen s nekim nepoznatim mjestom.
Pa se prepirem sam sa sobom ovako rano
Jer ne znam što mi je danas odabrano.

Ma bit će dobro i bolje, optimizam varira
Al zadržavam vrijeme dok visoko parira.
Sve u svemu, prosječan život i dan
Učinit ću iskorak jer sam i sam, prosječan...

Po stare dane gulim ka robiju
Na Balkanu stari sve isto dobiju.
Jer ne moreš živit od kamena
A stalno gledam priko ramena.

Po stare dane mi se čini da plaćam
I obečavam sebi da se ne vraćam.
Dok ne riješim ono šta zacrtano blišti
Šta sam potpisa i zbog svega šta me tišti.

Po stare dane čas sam gori čas sam doli
Možda sa parama manje zaboli.
Kupit ću sriću i sebi i onima koji tribaju
I onima koje volim, a samnom životom ribaju...

Nisi još tribala ić ća
I još bi te digod zazva
Da se priupitamo, šta ti triba
Jel petkom meso ili riba?!

Nisi još tribala ić ća
Još bi te digod zazva,
A ti bi pozdravila moje doma
Valja se smijat kad sve je koma.

Nisi još tribala ić ća
Al možda te s razlogom On zva...
Meni je sve ka nestvarno za čut
A svima nam je isti put.

Nisi još tribala ić ća
A još bi ti poruku prinija,
Ode smo svi dobro, ka uvik se gura.
Čovik sve more i sve izdura!

Onaj tko tlači,
Ne znači da je jači!
Ostati će u svojoj sljepoći.
Nema šanse, neće proći!

Onaj tko gazi,
E njega se pazi...
Al sila će ostati bez moći,
I nema šanse, neće proći!

Onaj tko brani
Vrijeme ga sahrani!
Neka ga nose noći!
Nema šanse, neće proći!