Ne prestaje, umara, moči,
Nikako da preskoči.
Makar da me pusti do dućana
I gledam, maše grana.
Puna staklenih kuglica se njiše
Sve zbog kiše.
Ne posustaje, cesta je skliska
Nikad mi nije bila bliska.
Osim kad spavam, tad može
Kad nisam mokar do kože.
Otvoren prozor i čekam kraj
A kiša ko zmaj...
Samo živcira, depresija uživa
Za to si ti kišo kriva.
A ja se evo borim pisanjem
Brzim korakom i usporenim disanjem
Preko livade bih mogao proći
I eto već noći.
Al gledao sam prognozu, trajat će
Izgleda da do ovog Uskrsa, spajat će.
A ja ću samovati s one strane
I čekat neke suhe dane.
Što li je život nego pogled pun nade
Na tome se temelji grade.
Post je objavljen 31.03.2023. u 14:46 sati.