Sewen

Steglo, steglo da ne može gore,
Ne može sprati ni jesenje more
Sve što se nataložilo poput soli
Pa boli!

Pod pritiskom kao pod presom,
Izravnavam misli krivim plesom
Al hladno je kad te se ogoli
I boli!

Čuvao sam tugu za dan poslije,
Onda kada budem sam u svoja četri zida,
Da me onako pošteno iskida.
Ovo ne može ući u moj dosije,
Jer ja sam svijetu jači od najjačih...
Al se opet glupo zakačih...