Sewen

Nemam se namjeru boriti za mrtve duše.
Njih u pravilu jedem.
Kanibalizam u ljubavi, savršeno mi dobro stoji
I mirno se nosim s krvavim usnama.

Za borbu je potrebno dvoje,
Jedno da napada, drugo da se brani.
Umoran sam od umora i čekanja na tikove,
Hladnoća mi podiže ego i drži me budnim!

Zato ne pretjeruj s dramskim zapletima
Ovo je prosječna, a tipična hrvatska komedija.
Koliko novaca, toliko i smjeha...
Spustimo zastore i krenimo kućama!

Neman ti ja vrimena volit
Samo će zabolit.
I šta znači ono - jubav vodit
Ka da će se odvezat pa se oslobodit...

Neman ti ja vrimena za takve stvari
Ja sam ostari...
Kad svi se pritvaraju da su dica
A imaju osušena lica.

Neman ti ja vrimena bit šta nisan
Onda san bisan!
Ne valja sam sebe žuljat i bit sebi tisan
Jer brzo ćeš bit izbrisan...

Sprovodi su predstava za nas žive,
Na tuđima pregledamo sve stative.
Pa onda ispravljamo kad ispraćamo naše.
Da bude ispraćaj za odlikaše!

Sprovodi su predstava za mnogo ljudi
Kao da se nadamo da se pokojnik probudi.
Eh kada bi mogli tako svima zaprašiti...
Tko bi to još mogao ikada nadmašiti?

Sprovodi se opet slikaju i snimaju,
Raskošno je kod onih koji novca imaju.
Al ništa manje ne zaostaju težaci, siromasi,
Tu nema štednje, jer možda ih se spasi...

Kamen pod kamen uz pismu i cvijeće
Nek se pripovjeda i vidi umijeće.
Ne prestajemo žaliti sebe dok nas gledaju
Kao da vapimo da se sprovodi zaredaju...

Panika u redovima se zbila
A gdje je idila?
Trebalo je trajati još puno više
Al prosu se vrećica za slatkiše.

Pijem po kutovima svakog bara
Izvlačim zgužvane košulje iz ormara
Da budem u tuzi gospodin stari
Da mi pogled sjećanje ne kvari.

Vrijede li zakoni sreće za nas dvoje,
Neka se nadvila sjena il' što je...
Pitam se da li te išta za mene veže...
Manje boli daljina, al odsutnost reže...

Zbog 9 eura sjebala si sve
Jebala te boca tequile.
Posli vatre ništa ne ostaje.
Nisi ni orao, a ni pile.

Običan si trag ostala,
Nedovršena priča bez skandala
Ti nikad žena nisi postala,
Niti si priliku tome dala.

A život je rulet, i zavrti
Pa provali kad ne triba...
Tebi je život u vlastitoj smrti.
Ti nisi dobra riba!

Nedostaje mi jesenji dan bez kiše
Dok povjetarac grane njiše
A lišće se bori da ostane u grču...
Nedostaje mi svježa voda u vrču
Prvo umivanje na drvenoj terasi,
Nedostaje mi nepovratno da se spasi.

Nedostaješ mi da držiš me dok hodam po ledu
I trajanje a ne znam koji je dan po redu
Prevladavam strahove iako su od mene jači.
Nedostaješ mi kad mi kažeš da i tebi znači
Svaki minut koji smo imali i koji ćemo imati
I spoznaja da ćemo do kraja života uživati.

Možda je sve laž, al mi godi
Uzmi moju ruku i oslobodi
Sve titraje duše da operu bijeg
Neka nas jesen pripremi na snijeg!

Sačuvao sam sve što ima veze s tobom,
Makar sve u šaku stane.
Sačuvao sam sve što ima veze s tobom
I stiskam dok ne svane.

Po meni si pao kao kiša dovučena olujnim vjetrom
I sad zbrajam kapi i simbole.
Po meni si pao kao kiša dovučena olujnim vjetrom
Tako je lako kad se ljudi zavole.

Sačuvao sam prva 24 sata kao pisan zakon
U isčekivanju sam trajnog...
Sačuvao sam prva 24 sata kao pisan zakon
I držim te van sjene. Vidljivog i sjajnog!

Ja bi da mi često pokazuješ zvizde kako kruže,
I da te držin za ruku pa mi noć traje duže.
Ja bi da smo blizu mora, a valovi šuškaju po plaži,
I mislim da ovo srce previše ne traži!

Da mi je sve izgubljeno vrime zaustavit i oživit
Pa da je sve ka po špagu, onako spontano proživit.
Da mi je sve šta se dogodilo nije, a šta san tija
I puno bi više plaka i puno bi se više smija.

S tobom bi prvi put volija zakasnit i cili dan ako triba,
Zaspa bi s tobom dok me lito u postelji od sriće ziba.
A ti ćeš reć, da samo opet puno sanjam, vrime se budit.
I znan da nikad neću moć za tebon poludit...