Sewen

Nedostaje mi jesenji dan bez kiše
Dok povjetarac grane njiše
A lišće se bori da ostane u grču...
Nedostaje mi svježa voda u vrču
Prvo umivanje na drvenoj terasi,
Nedostaje mi nepovratno da se spasi.

Nedostaješ mi da držiš me dok hodam po ledu
I trajanje a ne znam koji je dan po redu
Prevladavam strahove iako su od mene jači.
Nedostaješ mi kad mi kažeš da i tebi znači
Svaki minut koji smo imali i koji ćemo imati
I spoznaja da ćemo do kraja života uživati.

Možda je sve laž, al mi godi
Uzmi moju ruku i oslobodi
Sve titraje duše da operu bijeg
Neka nas jesen pripremi na snijeg!