Sewen

Ja ode nikog ne poznan više,
I zemlja ode ne diše.
One crikvene pisme slabo grije driše.
Sve prominiše...

Kako se dite radovat zna
Tako san se radova i ja.
I to mi se urizalo u sićanja, u glavu,
Sad više niman s kim popit kavu.

A najlakše je reć, tako triba bit,
I mlad zna ostarit.
A kad odeš, otiša si za nevratit
Ode će se iznova zaratit...

Za još jednu dušu ću se pomolit,
Sve san stiga pribolit.
Idem dalje ka svitlu kraja
I mislim se, ima li raja?!