Sewen

Sve se manje bojim tužan bit,
Sve se manje bojim i umrit.
Sva je tuga priko mene tila,
Urekla me, srići zapritila...

Život ka suva maslina,
Ka u onoj pismi, Marčelina,
Teška pisma ka za teški sentiš
Nema plesa da se raspametiš.

U pravim rukama brdo bi pomaka znan.
U krivim rukama sav sam izrazbijan.
I opet ka ničiji sin...
Nema vode na moj mlin...

Pišem i pivan o lošim danima,
Trpe me oni koje to ne zanima,
I hodam dalje, pumpa kraj srca tira
I kad bi sija, ne da mi, ne da mira...