Sewen

Stankoviću, izreka si laž kontra moga Grada.
I šta sada?!
I da se ispričaš, nanija si štetu,
Stavija si nas ka metu,
Da puca ko god sa istoka stigne,
Da puca bez da se digne!

Stankoviću, ka da si zaboravija u Zagrebu oluju
Onima šta rade auta na struju...
I onda se ka fališ, dva srbina u studiju side.
Baš ti je fora, al to tako ne ide!
Oduvik san zna da si pomalo živac,
Al ne i negativac...

Stankoviću, majkemi volin te ka i prije,
I praviću se da se ništa dogodilo nije,
Al si me povridija
I da ti je ovi Grad ikad išta vridija
Nebi mu se zamirija zbog luđaka kojih svugdi ima...
A Splita do Splita nima!

(Kesiću, dabogda parkira na srid Rive i na Split se navuka.
Guštat ću te vidit, i neću zvat pauka...)