Sewen

Otežale ruke, snage ni trun.
Čovik, starac, ka suvi žbun.
Ništa se ne more vratit
Ka da valja partit...

A sljedećeg jutra pri svitla,
Pri glasanja prvega pitla,
Ponovo krećem u boj!
Ovi je život još moj!

Umire oluja i smiruje strasti,
A tuga se naslađuje i časti.
Bili smo jednom isti klan.
Ti Marijana, ja Sandokan.

Umire vrijeme koje smo imali.
Nit davali, nit uzimali...
Izgubili smo smisao za sve
Tu put kojim idemo, prestaje...

Sve je kao što je bilo
I sve će najbolje biti.
Nek netko te moja vilo
Od mene bolje zaštiti.

Meni se možeš javiti
Kad god ti se slomi duša.
Da probamo ispraviti,
Moja je da te sluša...

Fleša san mu pest
Neš me više srest
Jer me nećeš sinjat,
Adesu ćeš minjat.
Motan te ka sarmu
Otićeš na farmu
Sadi balancane
Nemoj da omane.

Diga mi je nerv,
Pročisti mi cijev!
Ovo nije baza
Život a ne faza!
Dobro si razumi
Aj ga lipo uzmi
Vidiš nikog nema,
Sado-mazo šema!

Uglavnom je spika
Vidija san lika
Kako tuče lika
Još ga je i slika,
S jednim drugim likom
Pa je sa tom slikom
Njegove mi stare
Tija uzet pare!

Sta san mu na kraj
Zadnji pokušaj!
Ja san ispa faca
Šta san se razbaca.
Neka traje srića
Cura i mladića
U svakoj varijanti
Svitu moj galantni!

Zbog tebe bi naresta metar ipo
Zbog tebe sve mi je bilo lipo.
Rekla si da san ti sritno izvučen broj
Rekla si da sam tvoj.

I taman kad sam se navika na te
Nisi ni rekla - ostavljam te...
Samo me vitar ošinija po licu
I tvoj miris niz ulicu.

Od noćas sam nesritan opet
I teško se čovik more popet
Kad padne na dno
A ti si mi uradila to.

Noć mi te misto svitla dala
Noći, tebi fala
Tebi ništa jer si odustala...

Danas se nismo čuli,
A u meni suze bisne!
Čije smo cipele obuli
Pa su nam tisne...

Ne voliš ti ka ja,
A neću te nagovarat.
Da bude ti srića sva,
Ja ću se postarat...

Tvrđi sam ja od stine,
Jer ne znam dušu vagat.
I želja kada me mine,
Lako će bit te slagat.

Prolaze miseci u snu
Tribali smo ostat "mi".
Volija bi da si tu,
A ti si ko zna di...

Sjedim tako i gledam "Treću dob".
Jesam li ja to sebi počeo grob
Graditi?!
Moram se vaditi!

Ležim tako i čitam reklamu za dom,
Kakav je ovo odmor nedjeljom?!
Skačem,
Da ne zaplačem.

Pa nije do toga još došlo, o Bože,
A neke se misli umorno množe.
I lože,
Moram iz ove kože ..

Želim da se smiješ kad i ja.
Želim da si sretan kad i ja.
Neka si miran kad i ja.
Samo da ja ne budem kad i ti.

Budi naspavan kao i ja.
Budi zdrav kao i ja.
Da si mi smiren kao i ja.
Samo ja da nisam kao i ti.

Ono što me prati, neka i tebi dođe.
Ono čemu se nadam, neka te nosi.
Samo se istine ne plaši,
Dok prosipaš svijetu laži...

Za tebe sam glup
Jer nisam za spajanje.
Nisam bjeloglavi sup
Za doživotno trajanje.

Želiš me kleti?!
Želiš da nemam sreće.
Slobodno me preleti,
Recikliraj smeće!

Barem ne lažem!
Valjda ću ostati samac.
A što da ti kažem...
Potrošen mamac!

Imam neki svoj moto,
Pomazit će me loto,
Dat ću svakom veselje,
Svima ću ispunit želje.

Imam tu pozitivu
Ne dam da sam u krivu,
I nek me drži dok maštam,
Dugove svima opraštam.

Idem kroz godišnja doba,
Neki u meni vide i snoba
A ja se igram i smijem,
Evo me, tu sam, ništa ne krijem.

Kad padnem, uvijek se dignem,
Uz osmjeh kratak samo namignem,
Pratim unutarnji glas,
Ljudi su svuda oko nas.

Prista san te volit
I za nas načina nima.
Ka vino ću se prolit
I patit ću prid svima.

Prista san te volit
Zbog nekih tvojih grija
I sve će me manje bolit
A život mi ne prija.

Naoblačilo se skroz
I ja san po staklu bos
Proša
Da bi ti doša

Ka da nigdi nisan bija
Nisan se usrićija.
Propa...
Sam sebi rupu iskopa.

Prista san te volit
Nemoš popravit dilo.
Nemoš nevolji odolit,
Zapaprilo, prisolilo...

Svitlost se sa mrakom bori.
Sve je više mojih gori.
Pari mi se da se smiju,
I da su u izobilju.

Sve je manje ode tica,
Za pripoznat dragih lica.
Moš napravit dugu listu,
Svi su sad na istom mistu.

Da bi čovik moga postat,
Neko od nas mora ostat.
Neko mora nosit cviće.
Neko mora palit sviće.

Vratili smo Bogu mukom
Ne miša se više s pukom
Bog zaživi, čovik ubi!
Al nas isto srcem jubi.

Svi živimo u pokori.
Sve je više mojih gori.
Dok im mašem, dušu stišće
Vitar nosi suvo lišće.

Nisam znao da me voliš,
Da su nam se svjetovi dodirnuli.
I bijah u neznanju,
Ljubeći druga lica iz noći u noć.

Nikad mi se obrazi zažarili nisu
Do danas...
Ko posramljen i dužan,
Svoju borbu rješavam mirom.

Volio bih da sam rijeka.
A ja sam led. Skoro slično!
Volio bih da sam svjetlo,
A meni se sumrak smješi.

Nisam znao da me voliš,
Grižnja me ne prati.
Meni je samo žao što sam ti bio nada
Nepostojeća, prihvati....