Sewen

Ponoćni oblaci donose kišu,
Jesenji dani sve ljetnje brišu.
Meni je ostao dodir na ruci
I privezan brod u ovoj luci.

Nije oluja sve ono što plaši,
Meni je spomen da sad smo naši.
Miris te kože i poljupci kad žare,
Tada se gromovi zanemare.

Za sve je zaslužan taj jedan tren
I ja sam u sretnika unapređen.
Za sve je zaslužan taj jedan dan
I ja sam u nas, siguran!

Puno sam te dana čeka,
Bez jubavi, lita duga.
Evo pedeset i neka,
Da me kripi stara tuga.

Ne zamiri, ne znam što ću,
Nije mi se lako snaći.
Al sva svoja lita dat ću,
Šta si uspija me naći.

Vrime ća je isprid mene,
Na ruku neka nam ide.
Nek nas drži zaljubljene,
I miluje kose side...

Kiša i hladan vjetar datume maze.
Ovo je vrijeme za neke druge staze.
A ja sam u ovom nevremenu i dalje tvoj
Hvala za prvi spoj.

U njedrima nosim jesen koja traje
Tu smo da lomimo sve običaje.
I zato u tajnosti prihvaćam svaki trag
Dragost je biti drag.

Volim te, čini mi se sve više,
Volim te više od ove kiše
Od vjetra što nam sve brani,
Volim te jer ljubav hrani...

Noćas ću napisati najljepšu pjesmu,
Noćas ću misliti samo na tebe.
Bijah sam okorjeli hvatač snova,
U kojima neuzvraćena ljubav spi.

Noćas ću izbaciti sav svoj ponos,
Otkad sam s tobom ne znam za ego.
Osjećam mirise, jasnije vidim i čujem
Moj svijet je koliba u planini.

Noćas sam čovjek koji sve konce drži.
Noćas odbacujem stigmu nesretnih dana.
Napokon vjerujem da postoji moje sutra.
Koje kreće s najobičnijim - Mi...

Previše kave pijem s tabletama,
I istu košulju nosim već četvrti dan.
Tražeći svjetlo među roletama,
Instiktivni mamurluk odabran!

I krivim tebe, normalnije je tako,
Na rubu života, moja propast šeta.
Dobro mi stoji prastari crni sako,
Tako se danas opraštam od ljeta.

Ja sam rebus za djecu vrtićke dobi.
Ne znače sijede vlasi da sve ima smisla.
Ne mislim više, sve ovo je neki lobi,
Bezlična dušo, gdje li si se stisla...

Pari nam se život ka žutilo
Sve nam je izvore zamutilo
Ono šta imali nismo
I sad, di smo?...

Neće na dobro, tega me straj
I kako ću dalje, to ne pitaj
Napisat ću ti pismo
Kud smo i di smo...

Rasparalo mi se srce od sitnih laži
Ima bit, ima neko od mene draži,
To ne moremo prominit.
Želim ti da ti zvizde more skinit...

Svega ću se sićat, ostat će mi friž
Najlakše je reć, svak nosi svoj križ
Ma valja istrpit i sam sa sobom proć.
Nema veze, duga je noć.

...obično donosi patnju svijetu,
I mogao bih nabrojati cijelu paletu
Tog zla nad zlima,
Nad ljudima...

A stvoren je uz nagradu i priznanje,
I od tada imamo stanje!

Sve se vrti u krugu neobične zbilje
I nisu bitni ni kilometri ni milje,
Već koraci sitni i teži.
Od tog se ne bježi...

Barut, suh i zapaljiv i strašan
U razdoru izdašan.
U našim rukama zlo,
Gotovo!

Prolaze gradom, beskrajne nove nade,
Buduće ljubavi svojih duša.
Ljudi su spremni pa život s njima grade,
Samo se mene ne sluša.

Bio sam prosjak, tražio čašu vode
Danas ni gladan niti žedan.
Sve imam ništa nemam, takvi se rode
Uvijek ću ostati samo jedan...

Možda u tome leži spas,
Nek ne znam što je "imati nas".
I takvi moraju disati,
Jer tko će tužne pjesme pisati...