Sewen

Ponoćni oblaci donose kišu,
Jesenji dani sve ljetnje brišu.
Meni je ostao dodir na ruci
I privezan brod u ovoj luci.

Nije oluja sve ono što plaši,
Meni je spomen da sad smo naši.
Miris te kože i poljupci kad žare,
Tada se gromovi zanemare.

Za sve je zaslužan taj jedan tren
I ja sam u sretnika unapređen.
Za sve je zaslužan taj jedan dan
I ja sam u nas, siguran!