Sewen

Nebo je zaružilo.
Dobro je poslužilo
Da mi lice sakrije
Od nje.

U meni se pomaklo.
Šta mi je to promaklo?
Da mi ništa ne ide
Bez nje.

Pa sam opet sinoć pija
Pa sam opet sve razbija.
Neće riči priko usta,
Ne zna srce ni da gušta.
Zaboravi sve
Ujutro je najgore.

Ja ka usidren sam brod.
Sidrin pogled u taj pod.
Ništa ne ide
Bez nje...