Sewen

Ne znam možeš li biti ti - taj Ti
Kojeg sam znao odabrati
Pa dati svima na znanje...
Da si za neku osobnu skitnju koja se može pretvoriti u putovanje...

Nisam spreman na loše ljude!
Imam časne namjere pa šta bude!
Ne tražim u ljudima mane
Ja se samo želim smijati i vedrinom obojiti sve naše dane...

Nisam taj koji obeća pa ne izvrši!
Ustav je napisan i zakon nek se vrši!
Nadam se, napokon se nadam...
Jedino može biti zagrljaj tvoj u koji bez razmišljanja padam...

Ne mogu izdržat toliko
Dok jugo uporno vriđa.
Lice je blido ka mliko
Otkako te ne viđa.

Nisam ti kakav sam bija
Ljubav me najbolje rani
Ukrala vrime od smija
I tugom mi sav život hrani.

Ugasit ću se ka i svića
Ako mi ne zasvitliš.
Zaboravit šta je to srića
Ako se više ne sitiš.

Nisam dobar ni u plaču
Moje se misli kamene zrakom.
Ostatak sam na otiraču.
Nanešen sam mrakom.

I prsnut ću ko balon od sapuna
Ljetnim suncem ugrijan.
Ovo se večeras ne računa...
Jer opet sam pijan!

Al možda sam samo opušten
Pa šta da me ljubav ne pokreće.
Od bitne stavke napušten...
Na kraju - ipak se okreće...

Užasno sam sam.
Opipljiva je ta sjeta iz mene.
Strah me da neću imati uspomene.

Tjeskoba me zgazila.
Nemam vremena za svoje - ja.
I nema ništa na kraju hodnika.

Pomalo boli prepuno.
Umotan sam u vrijeme pa ne dišem.
Nema Tebe da te nazovem slatkišem...

Oprosti na čarobnoj noći...
Okreni se u neznanju svitanjima
I nekim lakšim pitanjima.

Ja sam samo još jedna točkica,
Stvorena da samo u nizu bude.
Večeras neću među ljude.

Posveta se čini smješna!
Al ja sam izgleda pronašao sve
A ni to me ne ide... ne ide...