Užasno sam sam.
Opipljiva je ta sjeta iz mene.
Strah me da neću imati uspomene.
Tjeskoba me zgazila.
Nemam vremena za svoje - ja.
I nema ništa na kraju hodnika.
Pomalo boli prepuno.
Umotan sam u vrijeme pa ne dišem.
Nema Tebe da te nazovem slatkišem...
Oprosti na čarobnoj noći...
Okreni se u neznanju svitanjima
I nekim lakšim pitanjima.
Ja sam samo još jedna točkica,
Stvorena da samo u nizu bude.
Večeras neću među ljude.
Posveta se čini smješna!
Al ja sam izgleda pronašao sve
A ni to me ne ide... ne ide...
Post je objavljen 10.08.2018. u 21:07 sati.